Ministar kulture Srbije Nikola Selaković istakao je predlog da četiri muzejska predmeta budu proglašena kulturnim dobrima od izuzetnog značaja.
Selaković je naglasio da ovi predmeti imaju istorijski i kulturni značaj koji doprinosi očuvanju srpskog kulturnog nasleđa.
Ministar kulture Srbije Nikola Selaković predstavio je Skupštini predlog da četiri muzejska predmeta dobiju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, istakavši da srpsko kulturno dobro treba da bude priznato i vrednovano.
Reč je o krunidbenoj insigniji kralja Petra Prvog Karađorđevića, Pohvali monahinje Jefimije za pokrov za mošti kneza Lazara, dupljajskim votivnim kolicima i skulpturi "Danubijus".
Selaković je na sjednici parlamenta rekao da se predlaže da Skupština napravi prvi korak i utvrdi muzejske predmete kao kulturna dobra od izuzetnog značaja, čime država preuzima najviši stepen odgovornost za zaštitu ovih dela.
Naveo je da su se do sada odluke o utvrđivanju kulturnih dobara od izuzetnog značaja uglavnom odnosile na nepokretna kulturna dobra, arhivsku, staru i retku bibliotečku, filmsku i audiovizuelnu građu.
- Ovo su veoma značajni fondovi koje država poštuje i štiti, međutim, naše kulturno nasleđe nije sačinjeno samo od knjiga, filmskog odnosno audiovizuelnog nasleđa i arhivskih dokumenata - poručio je Selaković, prenosi Tanjug.
Naveo je da su stotine hiljada artefakata, slika, skulptura, grafika, fotografija, predmeta naučnih dostignuća, čuvaju u 146 javnih i 15 privatnih muzeja i galerija.
Istakao je da se ti artefakti konzerviraju, naučno obrađuju i putem izlaganja predstavljaju javnosti i dodao da ipak ni jedan od tih predmeta do danas nije bio predložen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
- Ovo je nedopustiv primer nemara i nebrige koji su trajali decenijama. Cilj nam je da ispravimo ovu nepravdu, da naša muzejska građa dobije status i priznanje koje zaslužuje, da pokažemo da država Srbija poštuje i štiti celokupno kulturno nasleđe - istakao je Selaković.
Krunidbena insignija kralja Petra
Ministar je naglasio da su Krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića izrađene 1904. godine i da materijalizuju legitimitet nove dinastije i kontinuitet srpske kraljevske tradicije od srednjeg veka do savremenog doba.
- Njihova istorija od skrivanja tokom Prvog svetskog rata u manastiru Visoki Dečani, preko čuvanja u manastiru Žiči tokom Drugog svetskog rata, do današnjeg izlaganja i čuvanja u Istorijskom muzeju, a uskoro, nadam se, u Srpskom istorijskom muzeju, čini ih živim svedokom naših istorijskih iskustava i izazova - naveo je Selaković.
Istakao je da taj artefakt zbog svog istorijskog značaja, jedinstvenosti i uloge u formiranju moderne srpske države zaslužuje status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Pohvale monahinje Jefimije
Govoreći o Pohvalama monahinje Jefimije - pokrov za mošti kneza Lazara, Selaković je naveo da je reč o jednoj od najvećih svetinja koju čuvaju srpski muzeji.
- Reč je o jedinstvenom spomeniku srpske srednjovekovne kulture, nastalom oko 1402. godine. Izvezen je nitima srebrne, pozlaćene žice sa poetskim tekstom duboke duhovne snage. On predstavlja jedini sačuvani srednjovekovni književni tekst u srpskoj tradiciji, pisan ženskom rukom i neraskidivo povezan sa kosovskim zavetom, verom i moralnim izborima koji su vekovima oblikovali istorijsku svest Srpskog naroda - naveo je Selaković.
Dodao je da je pokrov izvezen za mošti kneza Lazara i da kao takav svedoči o duhovnoj i kulturnoj tradiciji srpskog naroda u formiranju kulta velikomučenika Kneza Lazara, ali i o iskrenom patriotizmu i ličnim gubicima monahinje Jefimije.
Ministar ukazuje da taj predmet ima jedinstvenu istorijsku i umetničku vrednost koja zaslužuje status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Dupljajska kolica
Kada je reč o trećem predmetu Votivnim kolicima, odnosno Dupljajskim kolicima, Selaković je naveo da je taj predmet remek-delo bronzanog doba, pronađeno u selu Dupljaja na severoistoku Srbije na teritoriji opštine Bela Crkva.
Kao arheološki predmet, istakao je, ta kolica, svedoče o najranijim slojevima obredne prakse i simboličkog mišljenja na prostoru današnje Srbije.
- Potiču iz praistorijskog perioda i ukazuju na kultove, rituale i verovanja koji su postojali mnogo pre nastanka pisane istorije. Svojom tehničkom izvedbom, simbolikom i estetikom ona su ne samo muzejski predmet, već i nacionalno blago koje svedoči o civilizacijskom kontinuitetu i kulturnoj povezanosti ovih prostora sa širim evropskim kulturnim krugom - ukazao je Selaković.
Skulptura "Danubius"
Komentarišući zašto bi skulptura "Danubius" trebalo da se uvrsti u kulturna dobra od izuzetnog značaja, ministar je rekao da to delo ima izrazitu simboličku vrednost.
- Nastalo je tokom finalne faze mezolita na području Lepenskog vira koji je najverovatnije u to vreme bio centralno mesto regiona, gde dolazi do procvata vizualnog izražavanja u kamenu sa predstavama ribolikih bića i kompleksnih geometrijskih motiva. Ovakav način izražavanja bio je nesvakidašnji u praistoriji kako Evrope, tako i Bliskog istoka i do danas predstavlja jedinstvenu i neponovljivu pojavu u ranoj praistoriji Evrope, a i šire - naveo je Selaković.
U izlaganju je naveo da i država renovira postojeće i gradi nove muzeje, među kojima novi muzej Nikole Tesle u Beogradu na više od 6.000 kvadrata izložbenog i depo prostora, dok će u Rači biti otvoren Muzej ćirilice.