Zemljani lonci, sačevi, šerpe, pekači, slični proizvodi koji se u Zlakusi iz Užica vekovima proizvode po jedinstvenoj proceduri, od danas su pod zaštitom UNESCO.
Zlakuško lončarstvo, izvestilo je danas, Ministarstvo kulture i informiranja, upisano je u Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO, na kojoj se od ranije nalaze kolo, krsna slava i sviranje gusala. Odluku o upisu zlakuškog lončarstva doneo je UNESCO-ov međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom 15. zasedanju koje je održano 15. i 16. decembra.
U saopštenju Ministarstva kulture i informisanja navodi se da je upis u Reprezentativnu listu značajan za međunarodnu promociju kulturnog nasleđa Srbije, ali je istovremeno i podsticaj očuvanju tradicionalnih zanata.
Inicijativa da se se zlakuška grnčarija zaštiti pokrenuta je početkom 2018. a argument je bio da se u užičkom selu vajaju proizvodi po recepturi koja se više nigde ne primenjuje u svetu. Nominaciju su podneli Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja, Muzej na otvorenom „Staro selo“ iz Sirogojna i Udruženje lončara „Zlakusa“.
Jedinstvena tradicionalna receptura spravljanja lončarskih proizvoda podrazumeva materijal sačinjen od gline i minetala kalcita u odnosnu pola – pola, od koga se formom „kobasica“ spiralno zida predmet na grnčarskom kolu. Predmet se kasnije predgreva u sušari, a potom peče na otvorenoj vatri od 700 stepeni.
Zlakuški majstori kažu da nema zanata u Srbiji koji je tako dugo opstao, a da se njegove tajne kroz vreme nisu promenile.
-Obradovala nas je vest, nadam se da ćemo ovim uspeti da očuvamo zanat kojim se bavi deset porodica, a u svakoj su najmanje dva majstora, - kaže za „Blic“ Darko Tešić, predsednik Udruženja lončara „Zlakusa“.
Kako kaže, Udruženje je prošle godine zaštitilo lončariju na nacionalnom i međunarodnom nivou i uvelo novi zaštitini znak da bi tradicionalnu izradu odvojilo od mašinske na koju se odlučio deo Zlakušana. Grad Užice je, dodaje Tešić, osnovao kontrolu proizvodnje zlakuške grnčarije i zbog sprečavanja zloupotrebe izdaje sertifikat za svaki proizvod ponaosob.
- Drago je da je lončarija iz Zlakuse upisana na UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa - rekla je za „Blic“ Sofija Bunadžić, akademska vajarka iz Užica i osnivačica Međunarodne umetničke kolonije „Keramika Zlakusa“.
Bunardžićevoj se pripisuju zasluge što je vekovni zanat u Zlakusi, iako mu je pretilo izumiranje, ne samo opstao, nego je i sve više majstora kojim se njime bave. Kada se 1995. začela Kolonija, u Zlakusi je bilo svega nekoliko grnčara koji su se bavili pradedovskim zanatom. Zahvaljujući njoj u Umetničkoj školi u Užicu zlakuška keramika se izučava i kao zanat, i kao spoj tradicije i umetnosti.
- Majstori prave lonce i šerpe, a mi umetnička dela. Naš postupak izrade je isti kao i tradicionalni sve dok predmet ne siđe sa grnčarskog kola. Tada mi umetnici nanosimo boje na keramiku, a pri vađenju iz otvorene vatre je prskamo brašnom čime dobijamo dobru estetsku površinu tako da umetnički rad deluje kao iskopina - objašnjava sagovornica „Blica“.