U Galeriji nauke i tehnike SANU večeras se otvara izložba čuvenog scenografa, akademika Miodraga Tabačkog povodom pet decenija rada - „U glavnoj ulozi Miodrag Tabački“.
Izložba, između ostalog, obuhvata 50 panoa, za svaku godinu stvaralačkog opusa Miodraga Tabačkog, na kojima su fotografije procesa rada, realizacija scenografije i kostima, zatim umetničke radove, dokumenta...
Upitan za izjavu tim povodom napominje:
- Shodno prirodi galerije i priroda izloženih radova će imati akcenat na, da tako kažemo, tehničkoj vizuri, tu su panoi sa dokumentima, a izložba obuhvata i emitovanje na velikom ekranu dvočasovnog kolaža sazdanog od slajdova i originalnih skica i crteža i po njima realizovanih scenografija i kostima, zatim vizuelna svedočanstva koja se tiču mog pedagoškog rada, izlagačke delatnosti, učestvovanja na međunarodnim simpozijumima, nagrada i priznanja koja sam dobijao...
Na opasku da je reč o velikom jubileju, pet decenija rada i pitanje u vezi s tim Miodrag Tabački, poznat i kao izrazito duhovit čovek, naročitim tonom, pomalo sekantno odgovara:
- Prvih pedeset godina, Tanja!
U osvrtu na činjenicu da je čitav radni vek u pozorištu, a da je sada dospeo i do glavne uloge, veli:
- Taj naziv izložbe ima svoj istorijat. Naime, godine 1977, danas pokojni Milutin Mišić je pišući prikaz pozorišnog života u Beogradu u to vreme, napisao da je „najzapaženije rezultate ostvario scenograf Miodrag Tabački“, a tekst naslovio „U glavnoj ulozi“. E sad, ako čovek ima samostalnu izložbu mislim da nije preterano reći da je u glavnoj ulozi. Dobro, kad se kaže uloga uglavnom se misli na radni zadatak glumca, mada se koristi i u drugim konotacijama, ali u povodu pet decenija rada na sopstvenoj samostalnoj izložbi nije red da čovek bude epizodista...
U dopisu Galerije povodom najave izložbe se kaže da će biti „predstavljeni najznačajniji rezultati rada našeg čuvenog scenografa i kostimografa, univerzitetskog profesora i dopisnog člana SANU Miodraga Tabačkog. Ovaj izuzetan umetnik, autor je više od 300 scenografija i 100 kostima za dramske, baletske, operske i lutkarske predstave, u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada i jedini je srpski umetnik predstavljen u „Svetskoj enciklopediji umetnosti spektakla druge polovine 20. veka“.
Pre oko dve godine kada je imao izložbu crteža po kojima su nastajale njegove scenografije i kostimografska rešenja, a koja se smatrala i vrstom retrospektive, na pitanje sa kojim utiskom i osećanjem gleda na postignuto, kazao je:
- Svestan sam da je toga bilo dosta, ali nemam utisak da je to puno, ne osećam zamor. Uvažavam sve što je sledilo i donelo, ali to me ne opterećuje i ne zamara.
Govoreći o onome šta mu je ključno u radu i o saradnji, između ostalog je naveo:
- Sve se događa krajnje spontano. Rešenje koje nudim, a koje proizlazi iz onoga što radimo, ne može biti dijametralno drugačije od razmišljanja ostalih učesnika u predstavi, a ni od publike. Imao sam sreću da moja rešenja budu prihvatana od reditelja, drugih učesnika u predstavi, i od same kuće koja se isto tako pita ako ni zbog čega drugog a ono zbog finansija.(…) Prvo i generalno kad se nađem pred nekim zadatkom je neizvesnost, uzbuđenje i činjenica da je meni, koliko god da je nešto zahtevno ili teško, zapravo radost da se time bavim. Nekad mi je bitno da čujem reditelja, kako on zamišlja predstavu, a nekad sam sve zamislim.
U najavnom tekstu za predstojeću izložbu citiraju se i reči iz teksta “Umetnička istraživanja Miodraga Tabačkog” Milene Dragićević Šešić u kome se kaže: ”Pedeset godina umetničkog rada Miodraga Tabačkog karakteriše veliki istraživački i analitički rad i još veća imaginacija kojom po prvi put u srpski i jugoslovenski pozorišni život uvodi dramaturgiju scenografijom kao i ’režiranje scenografijom’…
Teško je sumirati i napraviti periodizaciju ključnih ostvarenja Miodraga Tabačkog koja su nesumnjivo uticala kako na teatarske prakse, na porast značaja vizuelnog pozorišnog izraza u jednoj duboko verbalnoj kulturi, tako i na pozorišnu misao i kritiku. Od godine kada je Miodrag Tabački bio u ‘glavnoj ulozi’ pozorišne sezone Jugoslavije sa dvanaest predstava koje su upisane u istoriju pozorišta u regionu, preko dve najproduktivnije decenije osamdesetih i devedesetih godina, ratu i teškim vremenima uprkos, pa sve do žanrovski raznovrsnih decenija u 21. veku, reč je o opusu koji svojom snagom, umetničkim kvalitetima i dostignućima ostaje trajni činilac srpske umetnosti i kulture.