Dušan Macura, bivši košarkaš, pridružuje se timu Tragača u kvizu "Potera".
U slobodno vreme Macura uživa u fizičkim aktivnostima, kvizovima i kulturi.
U trinaestoj sezoni popularnoj kviza “Potera” ekipi Tragača pridružuje se ubuduće Dušan Macura, bivši košarkaš Crvene Zvezde.
Svoje znanje je pokazao u prošloj sezoni “Superpotere”, a od ove jeseni gledaoci će uživati i u znanju našeg košarkaškog trenera i reprezentativca.
- Oduvek sam bio ljubitelj TV kviz forme i u jednom trenutku su moji drugari rešili da me prijave za “Slagalicu”. Tada sam dao reč da ću se odazvati ukoliko me produkcija pozove. Tako je i bilo. Premijerni nastup je bio uspešan, pa sam krenuo redom da se prijavljujem i na ostale kvizove. Tako je i “Potera” došla na red. Od prvog momenta saradnja sa Adrenalin produkcijom je bila divna, ali nisam baš očekivao da će me život dovesti do uloge Tragača. Čovek sam koji veruje u sebe, tako da se nisam mnogo dvoumio kada je stigao poziv za ultimativni izazov, što po mom mišljenju pozicija Tragača svakako jeste - priča za “Blic magazin” Dušan Macura
Koji je najveći izazov kada se suočavate sa takmičarima uživo?
- Kao bivši profesionalni sportista uvek sam voleo duele i nadmetanja u duhu fer-pleja, taj pozitivni naboj. Tako doživljavam i kviz duele, a velika draž leži u nepredvidivosti igre i određenim situacijama u samoj igri. U “živom“ programu nema “copy-paste“ momenata, a dinamika kviza sve podiže na još viši nivo. Dakle, veliki je izazov to što se ne zna šta se iza brda valja, a moraš biti spreman na sve.
Da li postoji pitanje koje vas je iznenadilo?
- Toliko je mogućih pitanja iz raznovrsnih oblasti da jednostavno nema mesta iznenađenju. Jer logično je da postoje različiti nivoi težina samih pitanja, tako da i kada dođe neko teško pitanje ili ne baš teško ali čudno formulisano, teraš dalje i usput naučiš nešto novo.
U kojoj oblasti ste najslabiji?
- Sport mi generalno dobro leži jer ga redovno pratim i volim, a prirodne nauke mogu da me izbace iz koloseka. Tu ponekad može biti nezgodno, ali to je sve čar kviza.
Kako ste se uklopili sa vašim kolegama Milicom, Žarkom i Milanom i u kojim oblastima su bolji od vas?
- Trojka u vidu mojih kolega Tragača je toliko dobro potkovana da mi je drago što sam u njihovom timu, a ne njihov suparnik. Prave su riznice znanja. Od prvog dana su me dočekali raširenih ruku, puni su strpljenja i razumevanja, a bogami i poverenja, na čemu sam im beskrajno zahvalan. Sad se već i privatno družimo. Biće izazov, ali i uživanje da pokušam da se bar približim njihovom nivou.
Šta je ono što publika ne vidi, a ključno je za uspeh jednog Tragača?
- Pre svega rad na sebi. Pozicija Tragača je lepa i velika je čast, ali nosi i veliku odgovornost jer se ukazano poverenje ne sme prokockati. Moje je da se pobrinem da svojim znanjem to poverenje opravdam. To se postiže treningom moždanih vijuga, brzine rasuđivanja i raspolaganja informacijama, kao i mogućnosti da se nekom logikom dođe do odgovora i u momentima kada na prvu loptu deluje da se odgovor ne zna.
Da li vas prijatelji i porodica privatno “preslišavaju” oko nekih oblasti?
- Ima svega, ali u zabavnoj i veseloj formi. Više kao razbibriga nego kao test. To može da bude korisno, jer Tragač nikada ne sme da bude uhvaćen “na spavanju“.
Imate li veću tremu u stolici Tragača nego što ste imali na košarkaškom parketu?
- Generalno nisam čovek koji je sklon tremi. Možda je ova uloga Tragača malo teža jer se na košarkaškom terenu možeš izvući dobrom odbranom i požrtvovanošću ako napad zataji, a ovde ili znaš ili ne znaš. Za nijansu je lakše u "Superpoteri" jer imaš saigrače, dok si u "Poteri" na prvoj liniji “fronta”. Nema mnogo prostora za manevar.
Da li se i dalje za svoju dušu bavite košarkom?
- Ne bavim se više košarkom. Volim je, ali je sport koji vas lako povuče na “full speed“ pristup, a godine mi više nisu saveznik. Hvala Bogu, nemam neke povrede, tako da tri puta nedeljno odlazim u teretanu, uz kardio to je “puna kapa“.
Šta Dušan radi u slobodnom vremenu?
- Tu je već pomenuta fizička aktivnost, pab kvizovi, bar jednom nedeljno bioskop, dobre knjige, sa društvom ponekad jamb i remi, kao i kvalitetne serije. Takođe, volim umetnost i zameram sebi što ne idem češće u muzeje. To se, doduše, lako da ispraviti.