Na Ilindan se nisu radili teški poslovi, posebno u polju
Praznik je pratio narodnu izreku "posle Svetog Ilije sunce sve milije"
Pravoslavni vernici 2. avgusta obeležavaju praznik posvećen Svetom Iliji (Ilindan), starozavetnom proroku, u narodu poznatom kao Ilija Gromovnik. Kada u letnjim danima prvi put zagrmi snažno i nebo se zatamni, u narodnom sećanju javlja se priča o ovom svecu, koji, prema predanju, nebom juri u vatrenim kočijama, kažu iz Etnografskog muzeja u Beogradu.
Grmljavina je zvuk točkova, a munje tragovi njegove borbe protiv nečistih sila. Tako su generacije pre nas objašnjavale moćne prirodne pojave koje su oduvek budile strahopoštovanje.
O značaju Ilindana, prazniku Svetog Ilije govori Saša Srećković, etnolog i muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu, ističući da praznici poput ovog predstavljaju važan deo tradicionalnog nasleđa jer kroz njih možemo da razumemo kako su ljudi nekada tumačili svet oko sebe i uspostavljali vezu između prirodnih pojava i svakodnevnog života.
Ne rade se teški poslovi
Kako objašnjava Srećković, za ovaj dan vezana su brojna pravila ponašanja koja su imala za cilj da očuvaju sklad između čoveka, zajednice i prirode.
"Na Ilindan se izbegavalo obavljanje teških poslova, naročito radova u polju, jer se verovalo da nepoštovanje praznika može doneti nevreme, grad ili drugu nesreću", kaže etnolog.
"Od Svetog Ilije sunce sve milije"
Sa ovim praznikom povezana su i narodna zapažanja o promeni godišnjeg doba. Izreka „Od Svetog Ilije sunce sve milije“ označava trenutak kada leto postepeno počinje da ustupa mesto jeseni. Prema narodnom verovanju, posle Ilindana vode postaju hladnije, pa se izbegavalo kupanje u rekama.
Zašto se na Ilindan daruje med?
Srećković ukazuje i na značaj običaja koji su se u pojedinim krajevima Srbije sačuvali do danas.
"Jedan od njih je deljenje meda na Ilindan. Med je simbol zdravlja, blagostanja i dobrih odnosa među ljudima, a njegovo darivanje izražava želju za srećom i napretkom porodice i zajednice", objašnjava Srećković.
Ilindan je, kako podseća Saša Srećković, bio i dan saborovanja i okupljanja.
"Kod hramova i svetilišta posvećenih Svetom Iliji ljudi su se susretali, molili, palili sveće i zajedno obeležavali praznik. Takva okupljanja nisu imala samo verski, već i društveni značaj, jer su učvršćivala veze unutar zajednice", kaže Srećković.
