Serija "Elementarno" predstavlja modernog Šerloka Holmsa u Njujorku sa ženskim likom Džoane Votson, koju igra Lusi Lu.
Glumica smatra da je transformacija Votsona u ženu bila revolucionarna i prirodno prihvaćena od publike.
U moru adaptacija priča o Šerloku Holmsu, jedna se posebno izdvojila.
Serija “Elementarno”, koja se emituje radnim danima u 17.15 h na kanalu STAR CRIME donela nam je ne samo modernog Holmsa u Njujorku, već i ženu kao Votsonovog partnera. Ta žena je Lusi Lu, koja je lik Džoane Votson oblikovala kao ravnopravnu, snažnu i emotivnu figuru u srcu detektivske priče.
U intervjuu za “Blic”, glumica se osvrće na svoju ulogu, ali i šire govori o položaju žena u televiziji, razlici između filmova i serija i svom detektivskom ukusu.
Koliko vam je uloga Džoane Votson promenila karijeru, ali i pogled na likove koje birate?
- Mnogo više nego što sam očekivala. Kada su mi prvi put ponudili ovu ulogu, pomislila sam vau, ovo je prilika da se ispriča nešto potpuno drugačije. Da žena ne bude samo figura koja asistira genijalnom muškarcu, već neko ko donosi sopstvenu snagu, znanje i životnu priču. Džoana je bivša hirurškinja, znači, neko ko već ima ozbiljan profesionalni svet iza sebe. Ali istovremeno, ona uči, razvija se i nosi ranjivost. Ta kompleksnost mi je bila važna. A sa karijerne strane, serija je naišla na sjajan prijem i zaista me je otvorila ka mnogim novim projektima.
Odrastala sam uz Agatu Kristi
Kako ste doživeli to da Votson, prvi put u istoriji adaptacija, postane žena?
- To je za mene bio revolucionaran trenutak. I ne samo zato što je Votson žena, već zato što to niko nije pravdao. Niko nije rekao: “Evo, hajde da budemo progresivni.” Jednostavno, takav je bio lik. I to je bilo osvežavajuće. Često se dešava da kada žena igra nešto što je uobičajeno muška uloga, mora da se objašnjava, pravda, podvlači. Ovde ne. Džoana je bila kompetentna, odlučna, ranjiva, pametna. I mislim da je to za mnoge gledaoce bilo otkrovenje, koliko jedan ženski lik može da bude čvrst bez da izgubi toplinu.
Jeste li bili ljubitelj detektivskih priča i pre ove serije?
- Jesam! Uvek sam volela misterije, odrastala sam uz Agatu Kristi, trilere, pa i filmove gde je na kraju neki veliki obrt. Volim to što ti detektivske priče daju prostor da razmišljaš, da povezuješ tragove, da pratiš kako likovi reaguju. I naravno, Šerlok Holms mi je uvek bio fascinantan, ta njegova oštrina, analitičnost, moć da vidi ono što drugi propuštaju.
Imate li svog omiljenog Šerloka?
- Teško pitanje! Poštujem mnogo različitih tumačenja. Meni je Džeremi Bret bio neverovatno upečatljiv u svojoj ozbiljnosti i klasičnoj britanskoj suzdržanosti. Sa druge strane, Benedikt Kamberbač je uneo neku novu energiju, brzinu, modernost, određenu emotivnu distancu koja savršeno funkcioniše danas. I naravno, naš Džoni Li Miler u “Elementarno” je bio potpuno svoj, njegov Šerlok je ranjiv, kompleksan, moderni zavisnik u oporavku. I mislim da su ga ljudi zavoleli jer je stvaran.
Danas su serije novi filmovi
Kako gledate na evoluciju serija? Da li mislite da danas serije imaju više prostora za različitosti?
- Apsolutno. Danas se više nego ikad čuju različiti glasovi, ženski, manjinski, kulturno drugačiji. Serije su postale poligon za istraživanje priča koje su ranije bile gurnute u stranu. I publika to voli. Želi da vidi realnost, želi da vidi svet koji prepoznaje. A televizija danas ima budžete, viziju i kreativnu slobodu koja to omogućava. Nekad ste morali da birate između „velikih filmova“ i „malih serija“, a danas, serije su novi filmovi.
Da li i dalje postoji nešto što biste nazvali “velikom serijom”?
- Naravno. Iako ih je sada mnogo, i teško je izdvojiti ih, velika serija je ona koja te pogodi, koja ostane sa tobom i kad se epizoda završi. Ne mora da bude bombastična, može da bude intimna, tiha, ali ako ti uđe pod kožu, ako ti likovi postanu bliski kao prijatelji, to je to.”Elementarno” je bila takva za mnoge ljude, što i dan-danas vidim po porukama koje dobijam.
Šta vam više prija televizija ili film?
- Oboje imaju svoje čari. Film je kao vatromet, kratak, intenzivan, ostavi trag. Ali televizija ti daje priliku da rasteš sa likom. Da ga razumeš, da ga menjaš, da vidiš kako se nosi sa svetom. To je kao duga veza – sa svim usponima i padovima. I meni je kao glumici to dragoceno. Važno mi je da priča ima dušu, bez obzira da li traje dva sata ili šest sezona.