VEČE KADA BEOGRAD DIŠE ITALIJOM Maestro Filardo: "Moji muzičari i ja jedva čekamo da povedemo publiku na putovanje uz sjajne pesme"

U okviru Festivala italijanske kreativnosti u Srbiji koji promoviše Ambasada Italije u Beogradu, u subotu, 16. maja u 19.00 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda održaće se koncert „Putovanje kroz italijansku muziku”, omaž italijanskoj muzičkoj tradiciji poslednjih decenija. Koncert organizuje Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa BLIC TV – Ringier Serbia doo i Domom omladine Beograda.

Kako sam naziv koncerta govori, maestro Mauricio Filardo – dirigent i kompozitor filmske muzike – predstaviće putovanje kroz italijansku muziku

uz neke od pesama koje su obeležile veoma važne trenutke njenog razvoja. Italijanska muzička scena veoma je raznolika, počev od pesama koje su pisali značajni autori i pevali veliki izvođači sve do pravih kantautora koji su bili inovatori u evoluciji muzike.

Putovanje će obuhvatiti klasike kao što su Nel blu dipinto di blu i pesme koje su doživele uspeh zahvaljujući neverovatnim vokalima poput Mine, pa sve do kantautora kao što su Edoardo Benato, Franko Batijato ili Fabricio de Andre, prolazeći takođe kroz laganu muziku grupe „Ricchi e Poveri“, gde termin lagana muzika predstavlja tehnički termin, a ne pridev koji umanjuje njenu umetničku vrednost.

Verzije pesama koje će biti predstavljene aranžirane su posebno za bend koji će nastupiti u Beogradu, u sastavu Mauricio Filardo (akustična gitara i vokal), Martina Đovanini (vokal), Danilo Čiminijelo (klavir), Fabricija Pandimiljo (violončelo), Davide Brambila (fligelhorna i harmonika), Frančeska di Rijenco (bubnjevi i udaraljke) i Đuzepe Manđaračina (bas). Italijanski muzičari će imati zadovoljstvo da dele binu sa dvoje fantastičnih predstavnika srpske muzike, Tijanom Bogićević i Stefanom Zdravkovićem, koji će izvesti neke od svojih hitova i pridružiti se bendu interpretirajući nekoliko pesama iz italijanskog repertoara. Ulaz na koncert je besplatan do popune mesta, uz obaveznu prethodnu registraciju putemmejla iicbelgrado@esteri.it najkasnije do 14. maja.

Povodom ovog koncerta razgovarali smo sa Mauricijom Filardom.

- Veoma sam srećan što ću nastupiti u Beogradu. Ovo mi nije prvi put ovde i znam koliko su italijanske pesme cenjene. Moji muzičari i ja jedva čekamo da povedemo publiku na putovanje kroz Italiju uz sjajne pesme - kaže maestro za "Blic".

Kao dirigent i kompozitor, da li muziku doživljavate drugačije kada je stvarate u odnosu na izvođenje sa orkestrom?

- Mislim da su to dve potpuno različite stvari. Kada pišem muziku, sam sam sa svojom inspiracijom i trudim se da pronađem nešto što mi se dopada i što nosi određenu emociju i vibraciju. Kada nastupam sa bendom ili orkestrom pred publikom, pokušavam da se povežem sa ljudima i zajedno sa njima podelim tu istu energiju.

Radili ste na brojnim filmskim i televizijskim projektima. Koji vam je bio umetnički najizazovniji i zašto?

- Svaki projekat je jedinstven. Komponovanje filmske muzike je uglavnom mirniji proces — sam sam u studiju, sa svojim instrumentima i filmom. Sastajem se sa rediteljem kako bismo razgovarali o njegovoj viziji, a zatim počinjem da komponujem. Svaki projekat nosi svoj izazov i ne bih rekao da je neki teži od drugog, jer je svaki film drugačiji. Televizija je, međutim, potpuno druga priča — mnogo je brža i rokovi su uvek kratki. Ipak, i TV projekti se veoma razlikuju jedan od drugog.

Koliko je važna saradnja sa rediteljem tokom procesa komponovanja filmske muzike?

- Reditelj je osoba koja film već vidi u svojoj glavi. Zato je razgovor sa njim o filmu od suštinskog značaja.

Italijanska filmska muzika ima bogatu tradiciju. Da li osećate uticaj kompozitora poput Enija Morikonea ili Nina Rote u svom radu?

- Oni su ikone, i to ne samo za Italijane. Njihova muzika je bezvremenska, baš kao i filmovi za koje je pisana. Za mene su bili velika inspiracija, ali danas je veoma teško pronaći filmove poput onih na kojima su oni radili.

Kako vidite odnos između muzike i tišine u filmu — kada muzika treba da vodi priču, a kada da se povuče?

- To je veoma teško objasniti jer ne postoji određeno pravilo. Takođe, to nikada nije samo moja odluka. Obično mi reditelj pokaže mesta u filmu gde vidi muziku. Nekada, ako osetim da određenom trenutku u filmu treba muzika, isprobam ideju i predložim je reditelju. Vrlo često ta muzika ostane u filmu, jer je muzika veoma moćna — ona priča priču i pomaže da se izraze emocije.

Koji savet biste dali mladim kompozitorima koji danas žele da uđu u svet filmske muzike?

- Filmska muzika danas se dosta promenila u odnosu na ranije, jer se promenio i sam koncept filma. Platforme poput Netflixa i Amazona nameću veoma brz tempo i kratko vreme za „konzumiranje“ sadržaja, pa kvalitet generalno opada jer nema dovoljno vremena. Veštačka inteligencija je još jedan izazov, jer neki misle da može da zameni ljudska osećanja, a pojedini su već počeli da je koriste u određenim projektima - po mom mišljenju, sa veoma lošim rezultatima. Ništa ne može da zameni ljudske emocije. Zato mladim kompozitorima poručujem: “slomite nogu”!