Dozvolili smo da budemo mali i sitni u očima bahatih i nekompetentnih neznalica, kaže naša poznata glumica koju večeras publika može gledati u ulozi Nadežde Petrović.
Beogradska premijera monodrame "Nenapisana pisma" u izvođenju glumice Vanje Milačić biće večeras na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu. Predstava je inspirisana slojevitom ličnošću naše velike slikarke Nadežde Petrović, njenim emotivnim i umetničkim nedoumicama, položajem umetnika u tadašnjoj Srbiji i ondašnjim političkim previranjima. Poznata glumica Vanja Milačić u intervjuu za "Blic" objašnjava kojim segmentima biografije Nadežde Petrović se bavi predstava.
- Bavi se intimnim i emotivnim delom ličnosti Nadežde Petrović. Kroz jednu intimnu i veoma ličnu priču, formiranu u pisma umetničkom i životnom prijatelju Ivanu Meštroviću, prolazimo kroz ceo važan deo života jednog umetnika koji je ostavio veliku umetničku i ljudsku zaostavštinu u našim životima. Nadežda Petrović je velika istorijska i umetnička vrednost, prva žena borac za ljudska prava, prva žena koja je odabrala da se ne uda i ne živi tradicionalni sinopsis koji je tada važio za svaku mladu zenu u Srbiji, žena sa stavom i jasnim mišljenjem, velika slikarka i narodni heroj. Ispod svega toga živela je lojalna ćerka, sestra, odan prijatelj, osetljiv umetnički senzibilitet i velik dar koji je trebalo negovati u surovim okolnostima muškog sveta.
Šta ste sve otkrivali o Nadeždi Petrović spremajući ovu monodramu?
- Osim uživanja koji je nezaobilazan deo kada je ovako velika tema u pitanju, fasciniralo me to koliko je njeni sugrađani vole i neguju njenu zaostavštinu. Impresivna galerija u Čačku koja nosi njeno ime je puna njenog opipljivog prisustva, spomenik koji je Meštrović poklonio njenom gradu je spomenik umetnosti i jednom dobu koje je iznedrilo velike ideje. Sve što je vezano za Nadeždu odiše nekom vrstom herojstva. Dovoljno je pročitati njeno pismo majci sa odlukom da će biti slikar, a ne žena, pročitati njeno obraćanje narodu sa balkona Narodnog pozorišta ili videti njenu fotografiju sa ratišta i osetiti veliko poštovanje za sve što je uradila za generacije žena koje dolaze.
Njen život je bio zalaganje za velike ideje, umetnost i Srbiju, koliko je u današnje vreme to teško razumeti i dočarati na sceni, pogotovo mlađim generacijama?
- Osećam blago razočarenje koliko malo mladog sveta zna ko je bila Nadežda Petrović. Zato sam preuzela odgovornost da sa svojim autorskim timom na najbolji način sa scene približim ljudima snagu i značaj ovako velike žene.
Treba li nam danas malo više te Nadeždine hrabrosti i gde nam ona najviše fali?
- Generalno je deficit hrabrosti u današnjem socijalnom i umetnikom društvu. Strah je postao vladajući faktor kojim se manipuliše i kojim smo izmanipulisani. Dozvolili smo da budemo mali i sitni u očima bahatih i nekompetentnih neznalica. Onog trenutka kada je obrazovanje postalo nevredno smo ušli u doba kada veliki ljudi nemaju šansu da prežive.
Jedinu njenu samostalnu izložbu u Beogradu 1900. godine kritika je dočekala sa podsmehom. Zašto je sudbina velikih umetnika da budu neshvaćeni u svoje vreme?
- Zato sto živ i darovit umetnik sa stavom postaje pretnja svima koji to nisu, a žele da budu. Ako je još i dovoljno hrabar da kaže ono što misli, postaje neprijatelj. Svi veliki umetnici su postali značajni sa izvesnom vremenskom distancom ili nakon smrti. Možda vreme u kojem stvaramo nije u sinergiji sa značajem koji naša umetnička reč i delo nosi. Različitost je društveno neprihvatljiva, a umetnost je postala incident.
Uskoro, tačnije 9. decembra na sceni "Madlenijanuma" je premijera romantične komedije "Feliks i Doris". Vi igrate netipičnu manekenku i glumicu, ulogu koju je u filmu "The Owl and the Pussycat" tumačila Barbara Strejsend. Kakva će biti vaša Doris?
- Doris je nepredvidiva, otvorena, srčana, brza, samoživa, neodoljiva i pakleno duhovita. Obozavam je! Obožavam komad Bila Menhofa, predstavu, partnera Vladimira Grbića sa kojim sam ostvarila ozbiljan scenski nivo igre, rediteljku Olju Đordjević uz koju neminovno se glumci ponovo zaljube u pozorište i moju drugu kuću pozorište Madlenijanum na čijoj sceni dišem punih 17 godina.
Rođena pre 148 godina
Lik Nadežde Petrović oživela je u svom tekstu “Nenapisana pisma” Milkica Miletić, koji je za scenu adaptirala i režirala Nataša Radulović. Scenografiju je uradila Marija Lukić, kostim Marta Čkonjević, muziku je napisala Ana Krstajić, dizajn potpisuje Ana Krbanjević, inspicijent je Sanja Mimica. Predstava u produkciji Gradskog pozorišta Čačak i izvršnoj produkciji beogradske kuće Fame solutions je premijerno izvedena u Domu kulture Čačak ove jeseni, povodom 148 godina od rođenja velike slikarke.