Film 'Histerija' Mehmeta Akifa Bujukatalaja stiže u bioskope 4. juna i koristi psihološki triler za istraživanje sposobnosti dijaloga u savremenom društvu.
Radnja se dešava tokom snimanja filma u Nemačkoj, gde incident sa spaljivanjem Kurana izaziva talas sumnji i razaranja odnosa unutar multietničke ekipe.
Napeta drama Histerija, novo ostvarenje nemačko-turskog reditelja Mehmeta Akifa Bujukatalaja, stiže u domaće bioskope 4. juna. Ovaj višestruko nagrađivani film, koji je imao svetsku premijeru na Berlinalu, koristi okvir psihološkog trilera kako bi progovorio o jednom od najvažnijih pitanja današnjice: da li smo i dalje sposobni da razgovaramo jedni sa drugima?
Radnja ovog napetog ostvarenja odvija se tokom snimanja jednog filma u Nemačkoj. Kada je za potrebe scene spaljen primerak Kurana, multietnička filmska ekipa upada u vrtlog međusobnih sumnji, predrasuda i optužbi. Naizgled bezazlen incident pokrenuće lavinu nepoverenja koja polako razara odnose među članovima ekipe.
U središtu priče nalazi se mlada asistentkinja režije Elif, koju tumači Devrim Lingnau, zvezda Netfliksove serije Carica. Uhvaćena između sukobljenih strana, Elif se postepeno uvlači u opasnu mrežu tajni, manipulacija i laži, dok tenzije na setu prerastaju u nešto mnogo ozbiljnije.
Izgubljeni ključ od stana
Reditelj Mehmet Akif Bujukatalaj (39) kaže da je prva iskra za nastanak filma došla iz sasvim svakodnevne situacije, kada je jedna njegova prijateljica izgubila ključ od stana.
- Zamislite da vas neko pozove sa nepoznatog broja i kaže da je pronašao ključ. Presrećni ste, dajete mu adresu i čekate da vam neznanac vrati ključ. A sada zamislite da se to ne desi i da živite sa spoznajom da negde postoji osoba koja ima vaš ključ, zna gde živite i može da vam uđe u stan kad god poželi. Upravo taj osećaj ranjivosti i zebnje bio je početna tačka za nastanak Histerije – objašnjava reditelj.
Film se bavi društvenim nejednakostima, predrasudama, izazovima savremenog javnog diskursa i sve očiglednijim neuspehom dijaloga. Žanr trilera ovde nije samo sredstvo napetosti, već i metafora vremena u kojem bes i strah dominiraju javnim i privatnim prostorom, razarajući porodice, prijateljstva i zajednice.
Histerija predstavlja nastavak Bujukatalajevog istraživanja načina na koji nastaju slike o „drugima“ i kako te predstave oblikuju društvo. Dok se njegov nagrađivani debi Oraj (Oray) bavio svakodnevicom muslimana u Nemačkoj iz lične perspektive, novi film istražuje odgovornost onih koji te slike stvaraju, ali i posledice koje one imaju po zajednice koje predstavljaju. Ipak, reditelj kaže da film ima optimističan kraj i da posle svega ostaje nada.
- Nadam se da će publika izaći iz bioskopa sa zaključkom da naša istina nije jedina istina i sa dubljim osećanjem razumevanja za tuđu perspektivu. Cilj nije da pobedimo u diskusijama, već da slušamo jedni druge i da prihvatimo da je svet kompleksan te da je i onaj 'demonizovani drugi' takođe ljudsko biće sa svojim osećanjima, željama, strahovima, pa čak i sa mogućnošću da je u pravu – poručuje Mehmet Akif Bujukatalaj.
Od Pazolinija do Polanskog
Ovaj nemački reditelj turskog porekla navodi da su mu „apsolutni uzori” Pjer Paolo Pazolini i Rajner Verner Fasbinder zbog njihove radikalnosti u prikazivanju društvene realnosti, dok su mu za Histeriju posebna inspiracija bili Mihael Haneke i Roman Polanski.
- Čak mi se čini da sam spojio dva filma Polanskog u jedan: psihološki triler i kamernu dramu - kaže Bujukatalaj.
Film je svetsku premijeru imao na Berlinalu 2025. godine, gde je osvojio nagradu Mreže evropskih bioskopa za najbolje igrano ostvarenje u programu Panorama.
Devrim Lingnau iste godine uvrštena je u generaciju najperspektivnijih mladih evropskih glumaca u okviru prestižne selekcije Evropske zvezde u usponu (European Shooting Stars).
Kritičari opisuju Histeriju kao hrabro i inteligentno ostvarenje koje istražuje složen i često protivrečan odnos Nemaca druge generacije prema islamskom nasleđu, klasnim privilegijama i moralnoj ceni umetničkog integriteta. Posebno hvale dinamičan ritam, suptilan humor i preciznu analizu savesti liberalnog Zapada, kao i prikaz ukorenjenih i prećutnih odnosa moći unutar filmske industrije.
„Histerija tinja duboko ispod površine, ali je neprestano prisutna“, zaključuju kritičari.
Film je od četvrtka, 4. juna, na repertoaru sledećih bioskopa: mts Dvorana, DKC, Tuckwood, Art bioskop Kolarac, UK Parobrod, Cineplexx Ušće, CineGrand Rakovica, Cinegrand Čačak, Cinegrand Šabac, Cinegrand Niš, VilinGrad Niš, Abazija, Požarevac...