Sofija ispunjava ljudima muzičke želje na harfi i zvuči neverovatno: "Duboko verujem da zaista može da umiri dušu"

Beogradska harfistkinja i kantautorka Sofija Sibinović, poznata kao Harp Lady, nastupiće u petak, 17. aprila u Velikoj sali Doma omladine Beograda, gde će publici predstaviti svoj autorski projekat u spoju klasične muzike, savremenog izraza i intimne kantautorske poetike.

U susret koncertu, Sofija je objavila i svoj prvi autorski singl i spot za pesmu „Zagrljaj“, u izdanju Menarta, kojim najavljuje novo poglavlje u svom umetničkom radu i ulazak u autorsku muziku, u kojoj harfa zauzima centralno mesto kao emotivni i izražajni instrument.

Sofija Sibinović je svoje muzičko obrazovanje započela u Beogradu, a usavršavanje nastavila u Bostonu, gde je kao prva harfa nastupala sa Bostonskom filharmonijom i razvijala savremen pristup instrumentu, kombinujući harfu, glas i improvizaciju. Danas spaja klasičnu, alternativnu i eksperimentalnu scenu, nastupajući i kao solista i kao član različitih muzičkih i interdisciplinarnih projekata.

U intervjuu za „Blic“, Sofija govori o svom umetničkom putu, prelasku iz interpretacije u autorski rad, nastanku pesme „Zagrljaj“, odnosu harfe i savremene muzike, kao i o izazovima i slobodi koje donosi građenje sopstvenog zvuka između klasične i alternativne scene. Takođe najavljuje koncert u Domu omladine i otkriva šta publika može da očekuje od ovog nesvakidašnjeg muzičkog nastupa.

Harfa se često doživljava kao „neobičan“ instrument za širu publiku. Imate li utisak da se to danas menja i kako mladi reaguju kada je prvi put čuju?

- Mislim da su mladi (pogotovo devojčice) oduvek na harfu reagovali sa oduševljenjem, samo su imali manje prilike da se sa njom susreću. Ja sam se kao dete u nju zaljubila videvši je u crtaćima i na VHS kasetama nasnimavanih opera. Danas se naša harfistička porodica znatno više trudi da harfi obezbedi dovoljno prostora da blista i da što veći broj ljudi može da se susretne sa njom. Za to je najzaslužnija generacija naših profesora sa fakulteta (kako Beogradskog univerzitet, tako i Novosadskog) i sve profesorke koje rade u nižim i srednjim školama. Zbog njih, danas postoji puno mladih talentovanih harfista koji delaju i na našim prostorima, ali i po inostranstvu. Talenat, disciplina, rad i posvećenost uvek su bili najkvalitetniji ambasadori naše zemlje. Naravno svi mi kao porodica se na svoje načine trudimo da harfi obezbedimo što bolje uslove da zasija pred publikom i da dotakne što veći broj poštovalaca njenih sjajnih mogućnosti.

Na vašim društvenim mrežama publika posebno reaguje na obrade poznatih tema. Koliko harfa može da približi popularnu muziku i da li je to način da osvojite novu publiku?

- Kada sam došla na ideju da na društvenim mrežama ispunjavam ljudima želje, ideja nije bila da se dođe do nove publike po svaku cenu. San je oduvek bio da se pokaže šta sve harfa može i da ujedini ljude u teškim vremenima, jer svi mi imamo nešto teško kroz šta prolazimo u životu, a ja duboko verujem da zvuk harfe zaista može da umiri dušu. Koliko bi tek duša bila u miru kada bi osoba imala priliku da čuje svoju omiljenu melodiju baš na tom instrumentu? Proces je bio zanimljiv baš iz razloga što sam na predloge ljudi na mrežama i ja otkrila neke prelepe numere koje mi pre toga nikada nisu pale na pamet, da ih odsviram na harfi, a sada su sastavni deo mog repertoara.

Iako harfa ima ogroman potencijal, retko je čujemo u savremenoj muzici. Šta je potrebno da bi bila vidljivija i prisutnija na sceni?

- Moje duboko uverenje jeste baš u jednostavnosti. Da se više družimo i više podržavamo, iz kojeg god muzičkog žanra da dolazimo. Muzika mora da spaja, a ne da deli. Ljudi iz sveta popularne muzike ako zažele, na momente, zvuk harfe u svojoj muzici, lako će danas pronaći u kompjuteru zvuk harfe i sa nekoliko klikova ubaciti šta im je potrebno, ali to naravno ne može da se poredi sa pravim organskim zvukom. Najbolji primer za to je pesma “Da te bogdo ne volim” - Bijelo Dugme. Pozivam vas da poslušate ponovo tu prelepu baladu, ali da ovog puta oslušnete instrumental, shvatićete da je harfa lid instrument kroz celu pesmu, iako možda niste mnogo obraćali pažnju na harfu, Sonja Beran harfiskinja je veliki razlog, zašto je ta pesma toliko velika.

Vi ste među retkima koji su harfu uveli i u alternativne i andergraund tokove. Koliko je danas izazovno izgraditi publiku za instrument koji nije deo mejnstrim zvuka?

- Mislim da tu dolazimo do dela, kada je važno osvrnuti se na karakter muzičara, a ne samo na njegov izbor u odabiru instrumenta. Ja sam harfu sanjala od svoje druge godine i dosanjala sam je, ali da sam izabrala kao dete da sviram violončelo danas bi moj muzički život izgledao isto. Moja potreba da se izrazim i da eksperimentišem dolazi iz potrebe moje duše da širi granice, ne iz potrebe mojih prstiju na harfi, da se dokažu u drugim žanrovima. Ništa nije izazovno ako se ne doživljava kao izazov. Sve je jednostavno kada se radi iz ljubavi.

Vaš novi singl „Zagrljaj“ je autorski i vrlo intiman. Šta je bio prvi impuls za nastanak te pesme?

- Postoji tu puno faktora koji su uticali na mene da probijem svoje strahove i da se “drznem” da krenem da stvaram i svoju autorsku muziku. Godinama sam živela u ubeđenju da jednostavno nemam talenat da pišem i pronalazila opravdanja zašto to ne bi ni bilo dobro za mene. Strah od neuspeha nekako počinje da biva trivijalan kada se dođe u neke godine koje nam pruže zrelost. Kada pričam sa decom i baš mladim harfistima ja im uvek kažem: “Mi nismo hirurzi, ako napravimo neku veliku grešku u muzici niko zbog nas neće izgubiti život, zato je trema potpuno nepotrebna, dovoljno je izaći na scenu i uživati, pa ako nam nije dobar dan i grešimo bar smo uživali, a niko nije povređen.” Bilo je vreme da i samoj sebi dam taj isti savet, jer čak i da nisam neki vrhunski tekstopisac ili kompozitor, niko zbog mojih pesama neće stradati, a sada već počinjem da verujem da ima ljudi koji se u mojim pesmama i prepoznaju i koji u njima uživaju.

U susret koncertu u Domu omladine, šta publika može da očekuje 17. aprila? Da li ćete premijerno izvesti i nove autorske pesme?

- Uz veliku radost i zadovoljstvo mogu da kažem da će koncert 17. aprila u velikoj sali Doma omladine Beograda biti jedan potpuno nesvakidašnji događaj na našoj kulturnoj sceni. Harfa kao centar okružena bendom, a ne orkestrom je već samo po sebi nešto što odskače od stereotipa za koji je vezujemo. Na koncertu će se naći pet autorskih pesama, mnoštvo iznenađenja, ali i prepoznatljive poznate numere koje svi volimo da čujemo. Na ovom koncertu harfa nije princeza, harfa je definitivno kraljica scene, a ja sam tu da sa njom uživam.

U kojoj meri umetnik danas mora da bude i svoj menadžer, producent? Kako se vi nosite sa tom ulogom?

- Ja oko sebe imam predivan tim ljudi, koji iskreno želi da se ja osećam rasterećeno i da moj glavni fokus bude na harfi, ali kako dolazim iz zapadnog sistema školstva, vrlo sam svesna da ako se samo zatvorim u sobu i sviram po ceo dan, nikada neću moći istinski da doprem do svoje publike. Neizrecivo sam zahvalna mom producentu Luki Đuranoviću, izdavačkoj kući Menart, mom pozorištu Pinecone Bar and Theater koji je moj umetnički dom, Marini Lučić koja me vidi i lepšim očima nego što ja vidim samu sebe, Stefanu Jovanoviću bez kojeg ne bih uspevala da preguram dan, Branku Spasiću, Teodori Radovanović, Igoru Krstiću, Anđeli Radunović i mnogim drugim muzičarima koji svojom verom u mene i moju muziku, stvaraju nebo po kojem ja danas letim.

Kako vidite budućnost harfe - kao instrumenta koji ostaje u okviru tradicije ili kao nečega što tek treba da pronađe svoje mesto u savremenoj muzici?

- Ja harfu doživljavam kao eksterni entitet moje duše, šta ona poželi - ja ću da ostvarim, gde ona krene - ja ću da pratim. Harfa je jedan od najstarijih instrumenata na planeti, ali je jeste stvorio čovek. Ona će uvek zadržavati svoju tradicionalnu funkciju i u tome biti maestralna, ali ponekad će se naći i u zagrljaju čoveka poput mene, pa će njena uloga biti sve ono što nas dve odlučimo da dosanjamo.