Gorčin Stojanović: UBI BENE, IBI PATRIA
Gornja misao – gde je dobro, tu je domovina – upisana je u samu osnovu naše civilizacije ili, bar, onog što je od nje ostalo. Teukro, polubrat Ajanta, onog slavnog junaka što se pod Ateninim nadnaravnim dejstvom samoubio u onoj gunguli oko Ahilova oružja, pokušao se izboriti za pravo da taj isti Ajant u čijoj je večitoj senci i sam bio, iako sjajan strelac, bude dostojno sahranjen, što su mu neki ondašnji moćnici – a vazda se, u svakoj skupštini, narodnoj ili nenarodnoj, nađe tih većinskih zadribandi ogrezlih u poltronstvu i bahatosti – pokušali osporiti. Odisej, taj drugi veliki Homerov lik, oposlio je tu stvar, ali Teukrov i Ajantov otac nije bio zadovoljan sinovljevim držanjem, pa ga je, po povratku sa trojanskog bojišta, oterao iz rodne Salamine. I Teukro, beše li, ode na Kipar. Od njega u spomen, kao od preteče svih migranata, imigranata, nevoljnika, izbeglica, unutarnjih emigranata, progonjenih, proteranih, odbačenih, ostaje misao iz izgubljene, njegovim imenom nazvane tragedije, misao koju nam je, kao i štošta drugo, ostavio u nasleđe Ciceron.