Osnovan je festival režije 'Jagoš Marković' u Podgorici, posvećen slavnom reditelju i njegovom doprinosu pozorišnoj umetnosti.
Publika je pokazala veliki interes za inovativne produkcije i autorski pristupi u pozorišnim projektima.
Minula, 2025 će se, sva je prilika, pamtiti više po onom što nije bilo. Bar kad je o kulturi reč. Konkretnije - o pozorištu, da ne otvaramo sad bolna pitanja koja se tiču drugih oblasti umetničkog stvaralaštva.
Nije bilo Vojvođanskih pozorišnih susreta, nije bilo budžetskih, tj. konkursnih sredstava za Sterijino pozorje, ni podrške za Šekspir festival i Novi tvrđava teatar...
I bilo je još toga što nije bilo.
Bilo je i onoga čega bi bolje bilo da nije bilo u šta, razume se, ubrajamo situaciju u Narodnom pozorištu Beograd, Šabačkom pozorištu... Uglavnom jer su umetnici, u sklopu manifestacija ili institucija u kojima su, davali podršku studentima koji su –inicirani novosadskom tragedinom 1. novembra 2014 - protestvovali tražeći da institucije rade svoj posao. Bitef se nije dogodio, ali ne:Bitef – jeste!
E sad, kako će jednog dana izgledati činjenica da su (kao vid kazne) sredstva poreskih obveznika uskraćena onima koji su podržali one koji se zalažu da institucije rade svoj posao – teško je reći. Jer, biće da i na nivou elementarne logike nešto nije u redu...
Godinu su, apostrofirajmo, u pozitivnom smislu obeležili festivali “Teatar na raskršću” u Nišu, “Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru, Joakimfest” u Kragujevcu... I, bilo ih je još (i manifestacija i drugih zbivanja).
Festival "Jagoš Marković"
No, događaj koji je nesumnjivo u najboljem smislu obeležio godinu za nama je pokretanje festivala pozorišne režije “Jagoš Marković” u Podgorici. Iako nije u Srbiji nego u Crnoj Gori, dakle – u regionu, bez ikakve (daleko bilo) političke konotacije potcrtavamo njegov značaj (i) za Srbiju. Malo je reči da je veliki reditelj Jagoš Marković (1966-2023) to nesumnjivo zaslužio što treba da bude primećeno i u zemlji u kojoj je najviše radio, Srbiji.
Održan je od 1. do 6. decembra u organizaciji Gradskog pozorišta crnogorske prestonice, bio je revijelnog karaktera (od iduće godine će biti takmičarski) a okupio vrsne Jagoševe predstave “Ćelava pevačica” (CZKD Tivat), ,,Filomena Marturano" (Gradskog pozorište Podgorica i CZKD Tivat). “Hasanaginica”, (Narpodno pozorište Beograd), “Sumrak bogova” (Beogradsko dramsko pozorište), “Sumnjivo lice” (Narodno pozorište Sombor), “Čarobnjak iz Oza” (Gradsko pozorište Podgorica).
Moglo bi se pisati i pisati o prepunim salama iz večeri u veče, o zapaženim okruglim stolovima, o reakcijama i glumaca i publike... No, pomenimo tek jedan trenutak. Te večeri Beogradsko dramsko izvodilo je “Sumrak bogova” (Jagoš Marković režirao po tekstu Ivora Martinića nastalom po motivima filma Lukina Viskontija), predstava je doslovce digla publiku na noge pobuđujući ovacije. Vrsnu glumačku ekipu činili su Aleksandar Alač, Branka Katić, Isidora Simijonović, Vanja Nenadić, Pavle Pekić, Milan Čučilović, Milica Zarić, te večeri izvanredno je u predstavu uskočio Aleksandar Radojičić a bilo je više nego uzbudljivo kada je u jeku gromoglasnog aplauza Jovo Maksić, plješćući dlanovima, okrenuo pogled na gore ka nebesima kroz pozorišni svod. Tren zatim učinili su to i drugi glumci. I gledaoci.
Predstave koje su obeležile 2025.
No, posvetimo pažnju predstavama koje su obeležile 2025, po redosledu premijernog izvođenja
Njih više nema, Hartefakt produkcija, premijera 8. maja (tekst Dorutina Baše, režija Andrej Nosov)
U najkraćem - umetnički aperkat prvog reda. Kroz jednoipočasovnu pozorišnu priču o stradanju jedne porodice u Srebrenici u masakru 1995 slojevito i snažno, između ostalog, odvija se koloplet stradanja, žrtava, gubitaka i najdražih i korena, patnje, čežnje, očaja koji preoblikuje čoveka, lice i naličje nade...Publika predstavu prati (i) preko slušalica zahvaljujući čemu čuje i glasove onih koji nisu na sceni, ni u vidokrugu. Na delu je susret oči u oči sa presnim životom, presnim životom koji je uvek najžešći negde iznutra. Igraju izvanredni Mirjana Karanović, Svetozar Cvetković, Alban Ukaj i drugi.
Moje pozorište, Atelje 212, premijera 23. Maj, autorski projekat Borisa Liješevića.
Bazira se na delovima rediteljeve biografije, sećanjima o roditeljima, smrti oca, prijateljima, ličnim krizama... Liješević je duhovit, uzbudljiv, zabavan, slojevito provokativan, ozbiljan, decentan a otvoren... Ličan ali ne i privatan! Izvrsnu glumačku ekipu čine Vojin Ćetković, Bojan Žirović, Cile Ilić, Branka Šelić i drugi
„Una“, Zvezdara teatar, premijera 12. Oktobar, režiju –rađenu po komadu Stevana Koprivice nastalom po istoimenom delu Mome Kapora - potpisuje Dejan Projkovski.
Već od prvih scena i replika publika biva ponesena umetnički snažnom, slojevitom, punokrvno postavljenom scenskom pričom o ljubavnoj vezi studentkinje i profesora kroz koju se prelama decentna a duboka vivisekcija društva, puteva i stranputica politike prepune zloslutnosti, neverovatna aktuelnost kojoj posebnu punoću daje istovremeni otklon...
“Ostrvo s blagom”, Malo pozorište “Duško Radović”, premijera 19. septembra, režija Kokan Mladenović
Kultni roman Roberta Luisa Stivensona „Ostrvo sa blagom„, objavljen još 1883. godine, Mladenović je oživeo u zanimljivoj, provokativnoj adaptaciji, načinivši predstavu zapravo za sve starosne dobi.
– Nedostaju nam avanture, izazovi i putovanja. Čeznemo za sopstvenom herojskom pričom u kojoj ćemo, tragajući za gusarskim blagom, pronaći samoga sebe, spoznati ljubav, izdaju, prijateljstvo i junaštvo. Velike priče su one koje nas uvuku u svoj tok i nauče nečem važnom. „Ostrvo sa blagom“ Roberta Luisa Stivensona je predstava koja računa sa detetom u svima nama i veruje da je to dete spremno da otkrije i promeni svet. Isplovite sa nama, a mi vam obećavamo da se sa ovog putovanja nećete vratiti isti – poručio je pred premijeru i potom scenski otelotvorio poruku.
“Narodni poslanik” Branislav Nušić, Jugoslovensko dramsko pozorište, premijera 17.decembar, režija Vito Taufer.
Nušić je Nušić, reči hvale i komplimenti su tu suvišni. Gotovo da bi se isto moglo reći i za ansambl Jugoslovenskog dramskog koji čine Dragan Mićanović, Sloboda Mićalović, Srđan Timarov, Miodrag Dragičević, Nataša Ninković, Aleksandar Đurica, Goran Šušljik, Branko Vidaković, Marta Bogosavljević, Zoran Cvijanović, Lazar Đukić i Lazar Nikolić.