Premijera predstave „Garderober“ Ronalda Harvuda u režiji Paola Mađelija održava se 8. maja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Radnja se odvija u pozorištu tokom rata, gde trupa uprkos haosu i opasnostima nastavlja da izvodi predstave.
Premijera predstave Garderober Ronalda Harvuda u režiji Paola Mađelija biće održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u petak, 8. maja u 20h na Velikoj sceni „Ljuba Tadić”.
U predstavi igraju Voja Brajović, Miki Manojlović, Sloboda Mićalović, Branka Petrić, Nikola Rakočević, Miloš Samolov, Marta Bogosavljević, Simo Đukić, Rade Stojiljković i Nemanja Aćimović.
Pozorište u ratnom okruženju
"Garderober" nas vodi u teatar u trenutku kada se svet izvan njega nezaustavljivo raspada. Radnja se, naime, odvija u ratnom okruženju. U ratu koji traje nekada davno ili upravo sad (ali svakako u vremenu koje prepoznajemo), gde pozorište postaje svojevrsni bunker, utočište od spoljašnjeg haosa, ali i prostor unutrašnjih borbi pojedinca. U takvim okolnostima, putujuća pozorišna trupa iz dana u dan nastavlja da igra svoje predstave, prkoseći stvarnosti koja ih opkoljava. Pozorište za njih nije luksuz - ono postaje nužnost, poslednja linija obrane identiteta.
Dok bombe padaju iznad njihovih glava, mobilizacijom i hapšenjima okrnjena trupa igra svoju predstavu, oslanjajući se na stihove Vilijama Šekspira kao na poslednji sistem reda i suštine. U tom činu krije se gotovo prkosna potreba za očuvanjem smisla: ako već svet mora da nestane, neka barem predstava traje do kraja. Njima scenska iluzija nije beg od stvarnosti - ona je mehanizam preživljavanja, navodi dramaturg Željka Udovičić Pleština.
U središtu tog krhkog sistema nalazi se odnos između velikog glumca Sera i njegovog garderobera Normana.
Garderober postaje centar priče
"Njihova veza nadilazi profesionalne okvire i prerasta u duboku, gotovo egzistencijalnu međuzavisnost: bez Normana Ser gubi kontrolu i sposobnost da igra, bez Sera Norman gubi svrhu i identitet. Jedan postoji zahvaljujući iluziji koju drugi održava. Jer Norman nije samo onaj koji priprema kostim - on je čuvar iluzije. On pamti tekst kada ga Ser zaboravi, usmerava ga kada izgubi fokus, štiti ga od pogleda drugih i, kada je potrebno, manipuliše stvarnošću kako bi predstava mogla da opstane. Garderober, ta naizgled sporedna figura teatarskog svemira, postaje središnja osovina priče. Jer Norman je više od pomoćnika Seru - on je svedok, saučesnik i tihi arhitekta Serove glumačke veličine, istovremeno sluga i reditelj iz senke, organizator haosa i čuvar reda. On poznaje slabosti svog gospodara, njegove strahove i pukotine, ali upravo zahvaljujući tom znanju omogućava da svake večeri Serov neosporni talenat iznova iznedri Lira na pozornici. Normanova uloga u tom procesu je ključna i duboko paradoksalna. On ne stvara iluziju u umetničkom smislu, ali bez njega ona ne može da opstane", ističe dalje Pleština.
U toj dinamici otvara se i pitanje slabljenja kognitivnih funkcija, propadanja usled demencije.
"Ser predstavlja nestajanje stare pozorišne tradicije i 'velikog glumca' kao institucije. Njegovo mentalno raslojavanje odražava strah od zaborava, prolaznost slave, ali i krhkost umetničkog postojanja. Rat koji besni napolju postaje ogledalo unutrašnjeg raspada - borbe protiv vremena, zaborava i vlastitog nestajanja. Upravo u toj napetosti leži jedan od ključnih paradoksa drame: što je njegov stvarni život haotičniji, to mu je scenska iluzija nužnija..." napominje dramaturg Željka Udovičić Pleština.
Scenograf je Darko Nedeljković, kostimograf Lana Cvijanović. Autor videa je Ivan Marušić Klif, muziku je komponovao bend KOIKOI, a scenski govor oblikovala Ljiljana Mrkić Popović.