Direktorka muzeja naglašava važnost javne pažnje i saradnje
Uprkos skepticizmu, u poslednje dve godine muzeju su vraćene tri slike
Da li ste možda videli sredovečnog muškarca sa belom napuderisanom perikom iz 18. veka, u raskošnoj plemićkoj odeći i sa blagim osmehom? Ako jeste, možda ste naišli na Šarla-Nikolu Košena Mlađeg, francuskog gravera, dizajnera i likovnog kritičara koji je radio za kralja Luja XV i živeo od 1715. do 1790. godine.
Iako je odavno preminuo, danas je među najtraženijim osobama u Francuskoj. Tačnije, traga se za njegovim portretom, delom čuvenog francuskog slikara Žan-Simeona Šardena, koje je ukradeno iz Muzeja lepih umetnosti u Orleanu tokom nemačke okupacije grada u Drugom svetskom ratu.
Više od 86 godina kasnije, muzej na obali Loare pokušava da vrati Šardenov rad, zajedno sa još 423 opljačkana umetnička dela. Tim povodom pokrenuta je kampanja sa plakatima „Traži se“, koja bi trebalo da pomogne u njihovom pronalaženju, prenosi Le Monde.
"Ne možete da kažete: Nismo znali"
U okviru kampanje, preko crno-belih fotografija nestalih slika na društvenim mrežama muzeja, njegovom sajtu i drugim medijima, velikim žutim slovima, u stilu plakata sa američkog Divljeg zapada, ispisana je poruka: "Traži se“.
„Cilj je da ovu istoriju učinimo poznatijom, da nestalim slikama vratimo pažnju koju zaslužuju, ali i da pozovemo javnost da učestvuje u potrazi. Želimo da svi budu na oprezu i da više niko ne može da kaže: 'Nismo znali'“, izjavila je direktorka muzeja Olivija Voazen za Artnews.
U junu 1940. godine nacističke snage napale su Orlean i zapalile aneks Muzeja lepih umetnosti, poznat kao Muzej Pola Furšea. U haosu nemačke invazije zgrada je gotovo potpuno opljačkana, najverovatnije od ljudi sa obe strane sukoba.
Nestalo je oko 350 evropskih slika, od kojih neke potiču još iz 16. veka. Tokom narednih godina izgubljena su ili ukradena i druga umetnička dela, uključujući ona koja su bila pozajmljena francuskim državnim institucijama.
Nestala 424 umetnička dela
Danas se iz kolekcije muzeja u Orleanu i dalje vode kao nestale čak 424 slike.
Među njima su dela koja se pripisuju radionici Rafaela, zatim slike Eduara Manea, italijanskog renesansnog slikara Lorenca Koste, nemačkog majstora Hansa Holbajna Mlađeg, kao i flamanskog slikara Antonisa van Dajka.
Na pitanje kolika je njihova vrednost, Olivia Voazen odgovorila je da su ta dela „neotuđiva i ne podležu zastarevanju“, zbog čega se ne mogu prodavati i praktično nemaju tržišnu cenu.
Pre dve godine pokrenula je novo istraživanje kako bi bio sastavljen što potpuniji katalog nestalih umetničkih dela, jer takav spisak do tada nije postojao.
„Morali smo da napravimo alat koji će moći da koriste svi – od aukcijskih kuća do trgovaca umetninama i drugih stručnjaka“, rekla je.
"U poslednje dve godine vraćene tri slike"
Dodala je da su, uprkos skepticizmu, rezultati već vidljivi.
„Moglo bi se pomisliti da se, posle gotovo jednog veka, više ništa neće pronaći. Ipak, u poslednje dve godine vraćene su tri slike, svaka sa svojom jedinstvenom pričom. To pokazuje da su se stavovi promenili i da je sada pravi trenutak da ponovo pokrenemo veliku potragu.“
Muzej godinama pokušava da skrene pažnju na nestala dela iz svoje kolekcije, ali bez većeg uspeha. Nova kampanja „Traži se“, kako kaže Olivia Voazen, omogućila je da se o toj temi govori na drugačiji i pristupačniji način.
„Želeli smo da napravimo mali iskorak i privučemo pažnju javnosti. Danas ljudi pričaju o tome i čuju za ovu priču“, rekla je, podsećajući da su kampanju preneli brojni francuski mediji.
Muzej nastavlja da poziva javnost da pomogne u potrazi. U jednoj od poslednjih objava na društvenim mrežama zamolio je posetioce da podele video o nestalim slikama uz poruku:
„Ne možete ništa da osvojite, ali možda ćete baš vi prepoznati neko umetničko delo koje ste negde videli. To je mali gest za opšte dobro i za generacije koje dolaze.“
