Danas, u vreme ogromne propagande sa svih strana jako je teško pronaći gde je istina i gde uopšte čovek može da potraži tačne informacije. Morate imati kritičko mišljenje kada donosite zaključke o stvarima - kazala je čuvena nemačka glumica Barbara Sukova, gost Beograda i Festa.
Njen raskošni opus ovenčan je nagradama u Veneciji, Kanu, na drugim festivalima. Igrala je, podsetimo, u filmovima “Berlin Aleksanderplac”, “Roza Luksemburg”, “Evropa”, “Hana Arent”, “Sicilijanac”, “Romansa i cigarete”, “Putnik”, “Madam Baterflaj”, “Džoni Mnemonik”, “Atomska plavuša”, “Glorija Bel”…
Sarađivala je sa čuvenim rediteljima među kojima su Fasbinder, Margaret fon Trota, Lars fon Trir, Folker Šlendorf, Agnješka Holand…
U filmu “Dalilend” Mari Haron o slavnom Salvadoru Daliju, koji je u programu ovogodišnjeg Festa, igra Galu Dali.
U susretu sa novinarima u nedelju, između ostalog, apostrofirala je na važnost snimanja filmova i bioskopskih projekcija jer u vremenu opšte otuđenosti, to postaju jedina mesta gde je moguće zajedno i smejati se i plakati, govorila koliko joj znači dolazak na Fest, zatim o svojoj muzičkoj karijeri: ”U svetu klasične muzike, gde sam pevala sa Bečkom, Berlinskom, Njujorškom filharmonijom, su veliki izazovi. Na primer, jedna melodija Šenberga - to je izazov za mene. To su pevali operski pevači, vrlo je složeno i teško. Jeste radost, ali treba mnogo vremena da je savladate, a izvedete je jednom ili dva puta. Zato ne radim to često. S druge strane, pevam sa jednim bendom čisto iz zabave”, kazala je čuvena glumica. A potom u razgovoru za “Blic”, između ostalog, i o ulozi Hane Arent, svom pristupu glumi, aktuelnoj situaciji…
Kako se osećate u Beogradu?
- Tek sam došla. Veoma sam srećna što sam ovde, a pogotovo zbog nagrade. Prvi put sam ove zime videla sneg.
Kako ste rekli na konferenciji, davno ste bili ovde…
- Da, kao dete 1963 godine. Nosim lepa sećanja. A iznova skrećem pažnju na molbu koju sam rekla na konferenciji.
Igrali ste razne istorijske ličnosti, u “Dalilendu” igrate Galu Dali. Ko je ona iz vaše perspektive, kako ste je glumački gradili?
- Ona je u Dalijevom životu veoma važna, mislim da je jako uticala na njega kao ličnost. Mislim da on ne bi postao i bio to što jeste bez nje. Jer, ona je u njemu probudila sigurnost, na neki način u izazovnim trenucima za njega predstavljala ženski uzor pribežišta kao što su to majke ili sestre. On je, sa druge strane, bio jedan čudnovat čovek, sa čak i neurološkim problemima - stalno se smejao i imao nešto poput histeričnih napada, a nakon njenog uticaja se smirio i dobio to neko potrebno samopouzdanje. Sa druge strane, Gala Dali je za mene pre svega - uloga. Kao što sam rekla na konferenciji, zanimljivo mi je da igram ljude koji su stvarni, i to je poseban izazov. Morate biti na visini nekoga ko je ostavio trag u prošlosti. Važna ili početna tačka su vam njihova pisma na primer ili neki autentični tragovi, a onda to, da tako kažem, propuštate kroz sebe. Gala je, na primer, bila prilično omražena. Čitajući njenu biografiju stekla sam utisak da je autor mrzi. I Rozu Luksemburg su mnogi mrzeli. Ja se trudim da lik koji igram učinim ljudskim, a svako, kako god izgledao i delovao spolja, ima i neku drugačiju stranu.
Možemo li i na koji način govoriti o ljubavi među njima?
- On je govorio da bez nje ne bi mogao da živi. Njih dvoje, koliko je poznato, nisu imali fizičke odnose, možda jednom, ali su jedno prema drugome imali veoma hrabru i duboku ljubav, kao i razumevanje.
Igrali ste Hanu Arent, ko je ona za vas kao glumicu?
- Hana Arent kao izuzetna istorijska ličnost je velika, duga tema. Za mene je ona, između ostalog, značila puno posla obavljenog kroz istraživanje, kroz čitanja njenih dela i ne samo toga… Bila sam isprva veoma uplašena zadatkom da je igram. Ono što je ona pisala o holokaustu i banalnosti zla ostavilo je ogroman trag. Bilo mi je veoma izazovno, i važno da je odigram kako treba.
Nije li ona i danas izuzetno važna, njena teza o banalnosti zla vrlo je aktuelna?
- Ono što je možda kod nje najvažnije jeste važnost koju pridaje razmišljanju. Danas, u vreme ogromne propagande sa svih strana jako je teško pronaći gde je istina i gde uopšte čovek može da potraži tačne informacije. Morate imati kritičko mišljenje kada donosite zaključke o stvarima.
A uloga umetnosti danas? Može li u tom smislu biti od pomoći? Da li umetnost ima moć da utiče na stvari?
- Mislim da danas ima više umetnosti nego ikada. Pogledajte modernu umetnost. Sve vrvi od raznih dešavanja, sajmova, galerija... Postoji ogromna raznolikost u umetnosti... Imamo audio-vizuelnu, slikarstvo, crteže, skulpture, i mnogo dešavanja, performansa.. Velika različitost, tako da mislim da umetnost u izvesnom smislu ipak ima tu vrstu moći.
Koje i kakve filmove vi volite?
- Kada gledam filmove, govorim o dobrim, to je za mene poput posla jer moram da se distanciram sa emotivne strane kako se ne bih isuviše uplela... tako da povremeno pogledam i neki “glup” film (smeh).
Vaše misljenje o aktuelnoj političkoj situaciji?
- Ne znam, iskreno. Važno je da ljudi, pogotovo oni u teškim političkim situacijama, mogu da se izraze kroz umetnost. Bitno je da postoje filmski stvaraoci i filmovi iz takvih područja jer tako možemo čuti njihovu stranu priče, a ne samo ono što nam se kroz propagandu servira. Da li tako možemo promeniti nešto? Ne znam, ali bih volela da čovečanstvo nauči iz svojih grešaka i prestane sa sukobima.
Molba za Zoricu i Biljanu
Barbara Sukova je na konferenciji za medije uputila molbu. Naime, sa roditeljima je 1963. godine, kao tinejdžerka, posetila Ohrid i tamo upoznala dve devojčice, Zoricu i Biljanu. Kada se dogodio razorni zemljotres u Skoplju, Barbara je u školi prikupljala pomoć za nastradale, a Zorica i Biljana su joj, u znak zahvalnosti, poslale poslužavnik sa šoljicama za kafu.
- Čuvala sam ga i svuda nosila sa sobom. Njih dve su sada kao ja, u srednjim sedamdesetim. Volela bih da ih ponovo vidim! Pošto nisam na društvenim mrežama, možda biste mogli da mi pomognete da ih pronađem - zamolila je Barbara Sukova i pokazala fotografiju devojčica iz tog vremena.