BAJAGA U 2026. GODINI Želim pre svega zdravlje, sreću i, naravno, NOVE PESME: Ostvario sam mnogo više nego što sam ikada planirao

Postoje albumi koji ne stoje samo na policama, oni žive u sećanjima, u prvim ljubavima, noćnim vožnjama i tihim jutarnjim trenucima kada muzika govori umesto nas. “Sa druge strane jastuka” je upravo takav album.

Objavljen u trenutku kada je domaća pop-rok scena tražila novi izraz, a Bajaga i Instruktori tek nastavljali svoju zajedničku priču posle uspešnog albuma “Pozitivna geografija”.

Četrdeset godina kasnije, povratak izdanja “Sa druge strane jastuka” na vinilu nije samo muzički događaj, već i emotivni susret sa pesmama koje su odrastale zajedno sa svojim slušaocima. Reizdanje podseća na vreme kada su se ploče pažljivo vadile iz omota, kada se slušalo strpljivo, od prve do poslednje pesme, i kada je svaka melodija imala svoju priču. U luksuznom izdanju, sa pažljivo očuvanim zvukom i prepoznatljivim vizuelnim identitetom, ovaj album danas zvuči jednako sveže kao i u trenutku kada je prvi put osvojio radio-talase i srca publike.

Žao mi je što je Studio 5 zatvoren

Četrdeset godina je prošlo kao tren. Kakva sećanja nosite na to vreme?

– Pre toga sam izdao “Pozitivnu geografiju”, izašao iz Riblje čorbe i osnovao bend. Počeli smo odmah da sviramo i već tada smo na koncertima izvodili neke od pesama koje su kasnije završile na albumu “Sa druge strane jastuka”. Prvi album je producirao Kornelije Kovač i on me je, praktično, podstakao da ga snimim. Drugi album su zajedno producirali Kornelije Kovač i Saša Habić, koji je sa nama kasnije radio još mnogo albuma. Snimali smo u Studiju 5 u Domu inženjera i dan-danas mi je žao što je taj studio zatvoren, jer je to bio jedan od najboljih studija u Beogradu. Osamdesete su bile drugačije vreme nego danas, bezbrižnije. Mi smo bili mlađi i sve je nekako dolazilo lakše.

Da li ste verovali da će, posle 40 godina, izaći ovakvo reizdanje albuma?

– Iskreno, nisam. Vinili su u jednom trenutku prestali da se prave, a ja ih najviše volim. Kada smo sa “Pozitivnom geografijom” onako stidljivo krenuli sa reizdanjem, imali smo jedan tiraž, pa je ubrzo došao i drugi. Ovo sada je vrlo kvalitetno urađeno i za ljude koji vole da slušaju muziku sa vinil, ovo je zaista poseban doživljaj.

Razmišljate i o reizdanju trećeg albuma “Jahači magle” na vinilu?

– Nadam se. Na to pitanje bi mogao bolje da odgovori Vladimir Graić (direktor PGP RTS-a prim. aut.), ali ja bih to u svakom slučaju voleo.

Kada je izašao vaš duet sa Devitom za pesmu “Astronaut”, mnogi stariji slušaoci su bili iznenađeni, dok su klinci oduševljeno reagovali. Kako ste se odlučili na taj, reklo bi se, rizičan korak?

– Tokom cele karijere imao sam sreće da sarađujem sa muzičarima koji se bave potpuno drugačijom muzikom od moje. Imao sam čast da snimim pesmu sa Vidom Pavlović, radio sam za Vesnu Zmijanac (Nek’ ti jutra mirišu na mene), sarađivao sa Miletom Kekinom... Uvek sam bio otvoren za drugačije muzičke susrete. Sasvim slučajno sam upoznao Devita i on je predložio da nešto uradimo zajedno. Odmah sam video da je talentovan, vredan i pristojan momak. Brzo smo se dogovorili, ja sam doneo muziku i veći deo teksta, on je dodao svoj deo i već sutradan smo bili u studiju. Pesma danas ima više od tri miliona pregleda. Nova generacija muzičara, poput Devita, publiku pronalazi prvenstveno na društvenim mrežama. To je drugačiji način rada, ali važno je razumeti i taj svet.

Radim muziku za seriju "Vatrogasci"

Rekli ste da spremate nove pesme...

– Da, već radimo nove pesme, a komponujem i muziku za seriju “Vatrogasci”, koju režira Dejan Karaklajić. Imamo nekoliko novih numera, prvo ćemo krenuti sa probama, zatim snimiti tri-četiri pesme i od toga praviti singlove.

Da li planirate i nove koncerte? Znamo da je to naporno, ali publika vas i dalje rado sluša...

– Pre godinu i po dana svirali smo koncert na Ušću, sa ogromnim brojem ljudi. Obično se posle toga u Beogradu neko vreme ne prave veliki koncerti. Nadam se da ćemo, kada snimimo nove stvari, ponovo nastupati. Inače, stalno sviramo i nedavno smo bili u Njujorku. Jedna grupa mladih ljudi iz Srbije, koji tamo žive i rade u bankarstvu i IT sektoru, organizovala je humanitarnu gala-veče u sali Cipriani’s, jednoj od najpoznatijih i najskupljih u Njujorku. Bio sam pomalo iznenađen i to sam rekao organizatorima. Sala košta više od 130.000 dolara po večeri, a u njoj su ranije održavane promocije i svetskih zvezda, poput Rijane. Ipak, kada se sve sabralo, i pored visokih cena karata, prikupljeno je gotovo pola miliona dolara. Tada sam konstatovao da sala, zapravo, nije bila skupa, a organizatori su objasnili da su namerno izabrali povoljniju opciju kako ne bi privukli isključivo bogatu klijentelu. Drago mi je što je akcija uspela i da će najveći deo sredstava biti usmeren ka NURDOR-u.

Koliko se muzika promenila od početka vaše karijere?

– Muzika se menja svakog dana. Lako možete da prepoznate da li je neka ploča iz osamdesetih, devedesetih ili dvehiljaditih. Tehnologija je napredovala i ljudi danas rade drugačije nego mi nekada. Ali najvažnije je da uvek postoje dobre pesme. Inače, vinil je za mene poseban format. Ovo reizdanje “Sa druge strane jastuka” zvuči odlično kada ga pustite. Jedan moj prijatelj, koji prodaje gramofone, rekao mi je da je prodaja ponovo porasla, naročito otkako postoje gramofoni povezani putem Bluetootha, što je mlađima praktičnije. Ipak, vinil je nezamenjiv, posebno za DJ-eve, ali i za sve one koji vole da muziku drže u rukama. Ploča je lep predmet: možete je pokloniti, napisati posvetu i pročitati tekstove pesama. Sve to daje dodatnu vrednost muzici i drago mi je što se vinil ponovo vraća.

Nova godina

Kako ćete pamtiti godinu na izmaku?

– Pamtiću je po koncertima. Bili smo aktivni tokom cele godine, svirali smo širom regiona, u Njujorku, Beču, na turneji po Americi.

Šta priželjkujete u 2026. godini?

– Pre svega zdravlje, pa onda sve ostalo - sreću i, naravno, nove pesme.

Postoji li nešto što niste ostvarili u karijeri?

– Uglavnom jesam, hvala Bogu. Nemam neke posebne neostvarene želje. Ostvario sam mnogo više nego što sam ikada planirao.

A kakav je osećaj kada vam komšije kažu:„Bajaga je dobar dečko iz komšiluka”?

– To je prelepo. Nisam više dete, ali mi je drago što ljudi oko mene misle da se nisam promenio.

Znači, nikada niste bili nadobudna zvezda?

– Nikada nisam bio, niti ću biti. Počeo sam rano, sa 18 godina, u “Ribljoj čorbi”, i moja karijera u Srbiji traje skoro 50 godina. Šest godina sam bio u “Čorbi...”, posle toga Bajaga i Instruktori. Videćemo da li ćemo nešto praviti povodom pola veka muzičke karijere.