Anabel Lopez Očoa, priznata koreografkinja belgijsko-kolumbijskog porekla, započela je rad u Srpskom narodnom pozorištu na poziv direktorke Baleta Aje Jung.
Za novosadske igrač priprema novu premijeru pod nazivom 'Negde izvan planeta', koja uključuje tri komada: 'Kiša', 'Linea Recta' i 'Varljiva lepota'.
Na poziv direktorke Baleta Aje Jung, Anabel Lopez Očoa, umetnica belgijsko – kolumbijskog porekla, priprema za novosadske igrače novu premijeru "Negde izvan planeta".
Ujedno, Balet Srpskog narodnog pozorišta tako postaje jedna od 90 kompanija umetničke igre širom sveta sa kojima je Anabel Lopez Očoa sarađivala. To je porodica koju čine Holandski nacionalni balet, San Francisco balet, Vašington balet, Engleski nacionalni balet, Balet Geteborga, Hongkong balet, Kvinsland balet, Balet pariske Opere, Veliki kandaski balet iz Montrela, Majami balet, Njujork siti balet, i brojni drugi renomirani ansambli.
Pre samo nekoliko meseci koreografkinja je došla u Novi Sad, kako bi odabrala igrače i donela odluku o programu svoje večeri. Triptih nosi zajednički naziv “Negde izvan planeta”, a sačinjen je od komada “Kiša”, “Linea Recta” i “Varljiva lepota”. Ovi izuzetni komadi, činiće treću po redu celovečernju predstavu renomiranih savremenih koreografa čije je radove Balet Srpskog narodnog pozorišta prikazao publici tokom poslednje dve sezone, a kojoj su predhodile “Dobre vibracije” (Jakopo Godani i Maša Kolar) i “Pričaj mi o ljubavi” (Icik Galili i Enriko Moreli).
Premijera triptiha koji potpisuje Anabel Lopez Očoa, očekuje se 22. maja na Maloj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Već u junu, predstava će otpočeti svoj festivalski život u okviru programa novosadskog Infanta i Festivala u Viminacijumu.
Kako biste opisali osnovnu ideju ovih komada, šta ih povezuje i šta želite da publika ponese nakon predstave?
- Ova tri komada otkrivaju jednu dimenziju onoga što smatram svojim koreografskim rečnikom. Oni su poput fragmenata jednog šireg unutrašnjeg dijaloga koji godinama vodim sa sobom – o ljudskosti, lepoti, povezanosti i o onome što ostaje kada sve drugo nestane. Kiša (La Pluie) je najintimniji od ta tri rada. Nastao je iz promišljanja o sukobu i njegovim posledicama. Kiša spira razaranje, ego, nasilje… i ono što na kraju ostaje jeste tiha, suštinska veza između dvoje ljudi. Ovaj duet je bio završni deo većeg, celovečernjeg komada Crne kiše, koji je 2005. godine nastao za Balet Velikog teatra iz Ženeve.Varljiva lepota ulazi u nadrealni, psihološki prostor. Inspirisan delima Salvadora Dalija, istražuje identitet, iluziju i ideju oživljavanja slike Žena sa glavom od cveća. Ovaj komad preispituje lepotu – ne kao nešto fiksno, već kao nešto krhko i prolazno. Original je nastao 2019. godine za Vašington balet.Linea recta pripada sasvim drugačijem fizičkom svetu, ali takođe govori o povezanosti. Flamenko tradicionalno odoleva fizičkom partnerstvu, i upravo me je to intrigiralo. Želela sam da spojim senzibilitet flamenka sa partnerskim odnosima u savremenoj igri. Ovaj komad je kreiran 2016. godine za njujorški Balet Hispaniko i oni ga i danas, sa ogromnim uspehom izvode.Ako postoji nešto što bih volela da publika ponese, to nije jedna konkretna poruka, već osećaj vizuelne poezije, sa snažnim emotivnim i estetskim odjekom.
Kako je započela saradnja sa Baletom Srpskog narodnog pozorišta?
- Saradnja je započela kroz profesionalni kontakt i zajedničko interesovanje za umetnički razvoj ansambla i repertoara. Postojala je jasna želja direktorke Baleta da se uspostavi dijalog između mog autorskog jezika i energije mladog ansambla, što je otvorilo prostor za ovaj projekat.
Saradnja sa različitim ansamblima širom sveta obeležila je Vašu karijeru. Balet Srpskog narodnog pozorišta je jedan od oko stotinu ansambala sa kojima ste radili. Kako je izgledao radni proces u Novom Sadu?
- Rad sa igračima Baleta Srpskog narodnog pozorišta bio je izuzetno lepo iskustvo. Ansambl je veoma mlad – većina igrača je tek prošle godine završila školovanje – ali upravo ta otvorenost, radoznalost i spremnost na istraživanje učinili su proces vrlo inspirativnim. Postojao je snažan osećaj posvećenosti i sinergije.
Vaš koreografski potpis prepoznatljiv je po snažnoj emocionalnosti i vizuelnoj dramaturgiji. Da li će se to odraziti i u delima koja će izvesti Balet Srpskog narodnog pozorišta?
- Emocionalnost i vizuelna dramaturgija jesu sastavni deo mog rada, i one su prisutne i u ovim komadima. Međutim, svaki ansambl donosi svoju specifičnu energiju, pa se i moj jezik u susretu sa njima uvek iznova oblikuje. U tom smislu, ovi radovi jesu deo mog prepoznatljivog izraza, ali istovremeno nose i trag ovog konkretnog susreta sa ansamblom Srpskog narodnog pozorišta.