'Alien' iz 1979. redefinisao je naučnu fantastiku i postavio novi standard za filmske horore i čudovišta zahvaljujući Gigerovom dizajnu i Skotovoj režiji.
Četvrti film, 'Alien: Vaskrsnuće', snimljen je protiv volje originalnih kreatora i ostao je upamćen kao nepotreban i kontroverzan nastavak, koji je doveo do slabijih filmova u franšizi.
Bez obzira na glumački raspon, Sigurni Viver zauvek je obeležena ulogom Elen Ripli i borbom protiv najpoznatijeg filmskog čudovišta.
Franšiza "Alien" (Osmi putnik) redefinisala je naučnu fantastiku, ali njen put nije bio bez kreativnih posrtanja, a najviše kontroverzi izazvao je četvrti nastavak, film koji čak ni deo originalne autorske ekipe nije želeo da snimi, piše Far Out Magazine.
Od horora do akcije
Teško je danas dočarati kakav je šok publici 1979. godine priredio originalni "Alien". Švajcarski nadrealista H. R. Giger stvorio je biomehaničko biće koje je postavilo potpuno novi standard za filmska čudovišta. Njegov ksenomorf bio je istovremeno elegantan i zastrašujuć. Režiser Ridli Skot iskoristio je Gigerov dizajn i lovecraftovsku atmosferu da stvori horor klasik sa čudovištem koje je postalo trajan deo popularne kulture, rame uz rame sa Drakulom i Frankenštajnovim čudovištem.
Izuzetan komercijalni uspeh podstakao je studio 20th Century Fox da snimi nastavak. Režiju je preuzeo Džejms Kameron. U filmu "Aliens" iz 1986. klaustrofobični horor zamenjen je akcionim spektaklom sa svemirskim marincima. Kameron je tako proširio mitologiju franšize, uveo koncept kraljice tuđinaca i detaljnije razradio njihovu biologiju.
Žrtva Elen Ripli
Šest godina kasnije stigao je "Alien 3", manjkav, ali intrigantan film u kojem se Ripli našla u kaznenoj koloniji. Radnja se ponovo fokusirala na preživljavanje male grupe ljudi, ovog puta zatvorenika, koji se bore protiv jednog tuđinca, što je podsetilo na atmosferu sa broda Nostromo iz prvog dela.
Za mnoge obožavaoce, priča o Ripli ovde je trebalo da se završi. Nakon što je preživela rudarsku misiju, borila se uz marince i na kraju se, obrijane glave, žrtvovala skokom u užarenu peć. Tim činom uništila je embrion kraljice koji je nosila u sebi i sprečila korporaciju Weyland-Yutani da dođe do opasnog biološkog oružja.
Vaskrsnuće protiv volje autora
Zato je za veterane serijala, uključujući Sigurni Viver i producente Voltera Hila i Dejvida Gilera, bilo iznenađenje kada je Fox najavio novi nastavak. Glavno pitanje bilo je kuda priča može da ide nakon smrti glavne junakinje. Džos Vidon je angažovan za priču. Ulogu režisera dobio je Žan Pjer Žane.
Rezultat je bio "Alien: Vaskrsnuće" iz 1997, film koji je Ripli vratio iz mrtvih pomoću kloniranja. U priči, vojni naučnici stvaraju klona "Ripley 8" kako bi iz njenog tela izdvojili DNK kraljice tuđinaca, jer je prava Ripli umrla pre 200 godina. Klonirana Ripli zbog toga ima natprirodnu snagu i kiselinu umesto krvi, a radnja kulminira majčinskim odnosom sa hibridom čoveka i tuđinca.
"Pokušali smo da ih sprečimo"
Sva tajanstvenost i jeza koje su krasile originalnog Aliena izgubile su se u tonalno neujednačenoj i narativno zamršenoj mračnoj fantaziji. Iako su Hil i Gajler navedeni kao producenti, što je bila njihova uloga od početka serijala, snažno su se protivili snimanju bilo kakvog nastavka nakon, po njima, definitivnog kraja u trećem filmu.
- Pokušali smo da ih sprečimo da ga snime", otkrio je Gajler u dokumentarcu "Alien Evolution" iz 2001.
- Sami su razvili scenario.
Iako film ima prepoznatljiv Žanetov vizuelni potpis i jednu upečatljivu scenu smrti, u kojoj vakuum kroz sićušnu rupu u trupu broda usisava hibridno stvorenje, "Alien: Vaskrsnuće" u franšizi ostaje upamćen kao suvišan. Upravo je on otvorio put slabijim ostvarenjima poput filmova "Alien protiv Predatora" i kasnijim, manje uspešnim nastavcima serijala.
(Index)