Predstava se bazira na motivima romana “Omladina bez boga” Edena fon Horvata i postavlja društvena pitanja.
Eden fon Horvat bio je istaknuti pisac, poznat po svojim antifašističkim stavovima i delima.
Premijera predstave “Ako pčele nestanu sa lica zemlje” zakazana je za utorak u 20 časova na Večernjoj sceni Malog pozorišta “Duško Radović”.
Komad je rađen po motivima antifašističkog romana “Omladina bez boga” Edena fon Horvata, a u režiji Anje Suše i dramatizaciji Tijane Grumić.
Glavne uloge tumače: Miloš Timotijević, Jelena Ilić, Nedin Nezirović, Mladen Lero, Filip Stankovski, Nevena Kočović, Anja Jovanović, Pavle Veselinović i Mila Protić.
Predstava otvara pitanja položaja mladih u savremenom svetu, traganja za identitetom i potrebe za zajedništvom u vremenu koje nas sve više razdvaja. Horvatova vizija društva pred slomom u ovoj inscenaciji dobija snažan savremeni odjek - postaje prostor u kojem se mladi ljudi današnjice ogledaju, preispituju i pokušavaju da pronađu svoj glas. Takođe postavlja i pitanja kako odrastati u svetu u kojem se čini da je sve čemu smo izloženi - nasilje i gde je mesto mladog čoveka u društvu preplavljenom nepoverenjem, strahom i neizvesnošću?
Jedan od najizvođenijih dramskih pisaca
Eden fon Horvat, jedan od najizvođenijih dramskih pisaca sa nemačkog govornog područja, rođen je u Rijeci 1901. godine. Njegov otac bio je Mađar iz Slavonije koji je ušao u diplomatsku službu Austro-Ugarske i bio plemićki uzdignut, čime je stekao svoje „fon“, dok mu je majka bila češkog porekla.
- Ako me pitate koja je moja otadžbina, odgovaram: rođen sam u Rijeci, odrastao u Beogradu, Budimpešti, Požunu, Beču i Minhenu, i imam mađarski pasoš. Ali domovina? Ja je nemam. Tipična sam austrougarska mešavina: istovremeno Mađar, Hrvat, Nemac i Čeh. Ime mi je mađarsko, a maternji jezik nemački - rekao je Horvat.
Od 1908. godine pohađao je osnovnu školu u Budimpešti, gde se nastava odvijala na mađarskom jeziku, a od 1913. nastavio je školovanje na nemačkom — prvo u Požunu (današnjoj Bratislavi), a potom u Beču. Za univerzitetske studije otišao je u Minhen, gde je i počeo ozbiljno da piše, ali je studije napustio na polovini i preselio se u Berlin.
Uspešni komadi
Komadi kao što su Italijanska noć (1931.), Priče iz bečke šume (1931.) i Kazimir i Karolina (1932.) već su za njegovog života bili uspešni i proslavljeni i već njima se jasno pozicionirao protiv rastućeg nacionalsocijalizma i pretnji mladoj Vajmarskoj republici. Godine 1931. dobio je prestižnu Klajstovu nagradu za književnost za "Priče iz bečke šume" i postao meta nacionalsocijalističke propagande. Samo dve godine kasnije nacisti su došli na vlast, što je označilo nagli kraj njegove obećavajuće dramske karijere, i fon Horvat je smatrao da je najbolje da pređe granicu i vrati se u Beč.
Uprkos svom antinacionalizmu, isprva se učlanio u udruženje nemačkih pisaca koje su osnovali nacisti, verovatno kako bi njegova dela mogla da ostanu u štampi na teritoriji Rajha dok on živi u još uvek nezavisnoj Austriji. Upravo je u Beču objavio svoje najpoznatije delo „Omladina bez boga“, čime je javno i nepovratno raskinuo sa hitlerovcima. Roman prikazuje razdraženog, razočaranog profesora koji se sve više otuđuje od svog poziva i sveta oko sebe dok ideologija nacizma počinje da pušta korenje u obrazovnom sistemu. Kada su Hitlerove trupe naredne godine umarširale u Austriju, fon Horvat je pobegao u Pariz.
- Ne bojim se ja toliko nacista. Postoje gore stvari od onih kojih se svesno plašiš - to su one kojih se plašiš, a da ne znaš zašto. Na primer, ja se bojim ulica. One mogu biti neprijateljski nastrojene prema tebi, mogu te uništiti. Ulice me plaše - rekao je jednom prijatelju.
Nekoliko dana kasnije, usred kratkotrajne i snažne oluje, fon Horvat je hodao niz Šanzelize, najčuveniju ulicu u Parizu, kada je munja udarila u drvo, grana se obrušila i usmrtila pisca na mestu.
