Za jedan dobar srednji vek, kaže U. Eko, najpre je potreban jedan Veliki Mir koji je uzdrman, velika internacionalna državna moć koja je unifikovala svet u smislu jezika, običaja, ideologije, religije, umetnosti i tehnologije, i koji se u jednom trenutku
Za jedan dobar srednji vek, kaže U. Eko, najpre je potreban jedan Veliki Mir koji je uzdrman, velika internacionalna državna moć koja je unifikovala svet u smislu jezika, običaja, ideologije, religije, umetnosti i tehnologije, i koji se u jednom trenutku ruši upravo zbog te svoje kompleksnosti kojom se ne može vladati. Očigledan kolaps Velikog Mira u vojnom, civilnom, društvenom i kulturnom smislu, kao što je u doba propasti carstva rezultirao nestankom Rimljanina, tako danas rezultira nestankom Liberalnog čoveka, na čije mesto stupa zbunjeni, uplašeni i obezvređeni čovek današnjice.
Ako se na čas stave po strani slične paralele koje se mogu povući u pogledu statusa gradova (antičko osipanje i današnje prenaseljavanje svedoče o njihovoj disfunkciji), između feudealizacije i današnje „vijetnamizacije“ teritorija, tehnološkog propadanja karakterističnog za srednji vek i današnjeg ekološkog kolapsa koji nastaje kao posledica opsesivne trke za tehno-progresom, najznačajnija veza pojavljuje se u kategoriji nesigurnosti, koja obeležava kako lične odnose tako i globalnu političku scenu.
Najpre, niko više nije siguran u pogledu sopstvenog identiteta, interpersonalni odnosi su krhki i nestabilni, a ni najčuvaniji nisu zapravo zaštićeni. Štaviše, može se reći da je upravo potreba za bezbednošću, sigurnošću i zaštitom, koja se manifestuje na različite načine, od posebnih sigurnosnih sistema oko privatnih „tvrđava“, popularnosti blindiranih vozila, preko proliferacije polisa osiguranja, do obaveze angažovanja „lične garde“ samo jedan od pokazatelja koji potvrđuju ovu tezu.
U doba krize karakteristična je, takođe i pojava samozvanih autoriteta, koji objavljujući „novu istinu“ seju strah i renoviraju dinamiku pravoverja i jeretizma, upražnjavajući netoleranciju i isključivost kao strateški komunikativni kod.
„Novi srednji vek“ nije model preteće budućnosti, nego globalni milje u kojem je savremeni svet ogrezao do guše.