Otkada je sveta i veka, u ovoj zemlji najviše se lagalo zbog para. Oni koji nemaju od čega da žive, izmišljaju nepostojeće prihode kako se ne bi brukali. Oni koji imaju previše, kriju kao zmija noge kako su stekli ono što poseduju. Kako se naši ljudi ponašaju privatno, tako sve funkcioniše i na takozvanom opštem planu. O prihodima i rashodima istinu skriva, pre svih, država a, bogme, ozbiljnu konkurenciju čine joj i firme. Međutim, niko tako bezočno ne ume da laže kao naše stranke kada se dotakne rak-rana zvana „izvori finansiranja”. Uprkos tome što će Agencija za borbu protiv korupcije objaviti finansijske izveštaje, stanke listom izbegavaju da ih pokažu javnosti. A ta bajkovita literatura kaže da naše stranke jedva preživljavaju.
Tako, na primer, po priznanju portparola LDP Mladena Bešića, ta stranka finansira se samo iz budžeta. Zato Čeda ima onolike podočnjake. Od onolikog članstva, samo je 60 entuzijasta uplatilo donacije DS-u, dok je SPS uspeo da napabirči 24 donatora. Šta reći za najpoznatiju nevladinu organizaciju G17, kojoj su sva pravna lica zajedno uplatila nešto više od 100.000 dinara? Rekorder je, ipak, Nova Srbija, koja je od firmi ukupno dobila 47.000 dinara. A poslednji izveštaj koji su obzanili SNS i SRS je onaj iz 2009. Od tada, izgleda, nema para... Trebalo bi, umesto donošenja zakona o finansiranju političkih aktivnosti, raspisati zajam za preporod stranaka! Bar dok ne nauče da lažu ko ljudi... a ne kao političari!