Elegancija tuge: Moda kao najjače oružje Toma Forda u filmu "A Single Man"
Film 'A Single Man' reditelja Toma Forda iz 2009. godine postavlja modu u samu srž narativa, pretvarajući svakodnevno oblačenje u umetnost tuge i kontrole.
Saradnja Toma Forda i kostimografkinje Arianne Phillips donosi autentičnost i poetsku snagu svakoj silueti, dajući likovima dodatnu dubinu putem materijala i boje.
Moda i film često flertuju, ali retko kada uđu u savez tako besprekoran, čulan i razorno lep kao onaj uhvaćen u filmu A Single Man iz 2009. — rediteljskom debiju modnog dizajnera Toma Forda.
I dok je njegov književni izvor — istoimeni roman Christophera Isherwooda iz 1964 — ponudio egzistencijalnu bol ožalošćenog čoveka u postratnoj kalifornijskoj izmaglici, Fordova adaptacija tu melanholiju oblači u moher.
Kao što se moglo i očekivati, odeća je jednako važna kao bilo šta drugo u filmu — možda i više. Ovo je bilo građenje karaktera kroz tkaninu i kroj. Georgeova odela — besprekorno čista, tamna, svedena — signalizuju čoveka koji se drži na okupu zahvaljujući odevnoj disciplini štofa i štirka. Njegova garderoba je čaura, uniforma sabranosti usred emocionalnog slobodnog pada. Način na koji steže kravatu ili zaglađuje rever je ritual, kao da mu je odeća poslednji jezik koji još govori tečno.
Ford, naravno, taj jezik poznaje do srži. Na njemu je i izgradio karijeru — na neizrečenoj elokvenciji dobro odevenog muškarca. Ovde, vintage garderoba koju je osmislila kostimografkinja Arianne Phillips (p)ostaje nezaboravan element njegovog rediteljskog debija. Saradnja Ford–Phillips bila je poput filmskog spoja iz snova — govorili su istim jezikom stila, siluete i boje, dodajući još jednu dimenziju glumačkoj postavi.
„Arianne je genije kada je reč o kostimima za filmove koji se dešavaju u prošlosti, a i lično sam oduvek bio naklonjen šezdesetim jer su to godine mog detinjstva. Klasično muško krojenje ostalo je prilično nepromenjeno od tog perioda i poslednjih desetak do petnaest godina doživljava ponovni procvat, priseća se Ford.
“Što se tiče ženske mode, mislim da smo je savršeno pogodili. Veliki značaj imaju donji veš i korseti iz tog perioda, koje mnogi filmovi zaborave da upotrebe. Oni glumcima daju držanje, stav, način kretanja iz tog vremena i čine da odeća zaista izgleda autentično.“ Što se tiče lika Julianne Moore, Tom i Arianne su puno razgovarali o sceni u kojoj oni plešu zajedno, kada su pijani, i kakva bi ta haljina trebalo da bude.
“Kada imate ograničen broj kostimskih promena, važno je da svaki kostim bude precizan jer on pomaže da se otkrije ko je lik,” pojašnjava Arianne. Na kraju smo kreirali haljine u živim bojama, ali smo se odlučili za crno-belu sa Watteau leđima. Taj Watteau kroj na leđima je sjajan jer jasno oslikava epohu. Ona je imala tu izbledelu eleganciju – njen život je bio pomalo u rasulu. A ipak, ta haljina je bila savršena dok je plesala.“