Lošinj, ostrvo vitalnosti
Ostrvo koje su Habzburzi nekada prepisivali kao lek i danas deluje na isti način.
Postoji trenutak, negde na usponu preko kičme ostrva, kada se miris promeni. Smola bora zagrejana na suncu, zatim so iz mora, a onda oba mirisa istovremeno. Lošinj se najpre otkriva čulom mirisa, mnogo pre nego što ga oči u potpunosti ugledaju.
Upravo je taj miris izgradio grad ispod. Mali Lošinj je nekada bio brodograditeljska luka, jedna od najprometnijih na ovom delu obale, a njegovi kapetani plovili su svim morima sveta. Potom je, osamdesetih godina 19. veka, lokalni profesor Ambroz Haračić počeo da vodi meteorološke zapise i primetio ono što su mornari odavno znali: klima na ostrvu ima izuzetno blagotvorna svojstva. Lekari iz Beča zainteresovali su se za njegova zapažanja i počeli da šalju pacijente na jug kako bi ovde udisali čist vazduh. Dolazili su bledi i iscrpljeni, a vraćali se oporavljeni. Godine 1892. Ministarstvo zdravlja Austrougarske zvanično je proglasilo Lošinj klimatskim lečilištem. Za njima je stigla i aristokratija, koja je među borovima Čikata podigla raskošne vile, pa je ostrvo mornara dobilo novi život - kao mesto na koje se dolazilo radi oporavka.
Ono što je zaista fascinantno jeste koliko se taj recept malo promenio. Borove šume i dalje oslobađaju svoja eterična ulja na letnjoj vrućini, morski vazduh i dalje nosi blagotvorni aerosol, a more ostaje prijatno za kupanje duboko u jesen, kada je ostrvo najmirnije i, po mišljenju mnogih, najlepše. Jutarnja šetnja obalnom stazom učini za većinu ljudi više nego bilo koji preparat iz bočice. Na Lošinju wellness počinje onog trenutka kada zakoračite napolje, a spa centri samo dovršavaju ono što ostrvo započne.
Kompanija Lošinj Hotels & Villas svoje objekte vodi upravo tom filozofijom. U hotelima Boutique Hotel Alhambra i Hotel Bellevue, smeštenim među borovima svega nekoliko koraka od mora, gastronomija se oslanja na namirnice sa ostrva i iz okolnog mora, dok osoblje već nakon nekoliko dana upoznaje navike svojih gostiju. Ipak, najveći deo posla obavlja sam vazduh. On tu dužnost obavlja više od jednog veka - i nijednom nije zatražio predah.