Letnja vina osvajaju sezonu: Zaboravite pravila, uživajte u trenutku
Leto ruši vinska pravila: roze više nije samo za Provansu, crveno vino pije se rashlađeno, a rizling je sve popularniji.
Na odmoru, vino ima drugačiji ukus jer usporimo, opustimo se i uživamo u trenutku s prijateljima i lakšim vinima.
Postoje letnja pića, a onda postoji i letnje vino.
Ne mislimo na melanholični duet Summer Wine Nensi Sinatre i Lija Hejzlvuda. Niti samo na rashlađenu bocu rozea koja se orošava u kibli s ledom. Letnje vino je nešto manje opipljivo, a mnogo zavodljivije: stanje uma. To je boca otvorena u tri popodne jer se ručak neprimetno pretvorio u večeru. To su slana koža, lanena košulja koja odbija da ostane ispeglana i ono neobjašnjivo samopouzdanje koje stiže tek posle druge čaše.
Svakog leta vinski svet pokušava da proglasi novo „piće sezone“. Orange wine, prirodna vina, rashlađena crvena, vina s produženom maceracijom, pet-nat etikete… A ipak, vina koja zaista obeleže leto retko su ona koja pobeđuju zbog noviteta. Ona osvajaju zato što razumeju šta leto zapravo traži od nas.
Vekovima je vino nosilo nepotreban teret ozbiljnosti. Prave čaše. Savršena temperatura. Beskonačne degustacione beleške koje porede arome voća sa cvećem koje raste na nekom zabačenom brežuljku u Burgundiji. Leto sve to ljubazno ignoriše.
Ono nas podseća da je vino stvoreno je da se deli. Najbolje letnje vino nije ono koje najviše košta. To je ono za kojim instinktivno posegnete kada neko za stolom kaže: „Hoćemo da otvorimo još jednu bocu?“
Roze više nije rezervisan samo za Provansu. Lagana crvena vina konačno se služe rashlađena, bez zgražavanja vinskih puritanaca. Rizling se oslobodio nepravedne reputacije da je isključivo sladak. Albariño je postao gotovo obavezni pratilac ručkova uz morsku hranu, dok grčki Assyrtiko iznova dokazuje da vulkanska ostrva mogu da daju bela vina jednako uzbudljiva kao ona iz Francuske ili Italije.
Čak je i crveno vino pronašlo svoje mesto. Blago rashlađeni Gamay, Frappato ili Pinot Noir danas se savršeno slažu uz grilovano povrće, ribu ili roštilj. Ideja da je crveno vino rezervisano isključivo za zimu tiho je otišla u istoriju.
Vino na odmoru zaista ima drugačiji ukus, jer smo i mi drugačiji. Usporimo. Jedemo bolje. Prestanemo da proveravamo mejlove na svakih nekoliko minuta. Ponovo se setimo da zadovoljstvo gotovo uvek zavisi od konteksta.
Današnji ljubitelji vina možda ne piju manje, ali svakako piju drugačije. Sve više se traže vina sa nižim procentom alkohola, izraženijom svežinom i življom kiselošću. Lakše se uklapaju uz savremenu kuhinju, prijatnija su tokom dugih letnjih popodneva i mnogo bolje odgovaraju načinu na koji danas provodimo vreme sa prijateljima.
Nekada je to mineralni Vermentino koji miriše na more. Nekada jednostavan Vinho Verde sa tek toliko mehurića da razbije vrelinu popodneva. Nekada elegantni provansalski roze. Nekada austrijski Grüner Veltliner. A nekada sicilijanski Grillo na koji ste sasvim slučajno naišli u lokalnoj vinoteci.
Leto više nagrađuje radoznalost nego prestiž. Poslužite ga hladnijeg nego što pravila nalažu. Pijte ga napolju kad god možete. Uparite ga sa morskim plodovima, grilovanim povrćem, zrelim paradajzom, slanim zalogajima ili – ako vam tako više prija – ni sa čim.
Jer sva velika letnja vina imaju jednu zajedničku osobinu. Posle svake čaše poželite da sunce zađe samo nekoliko minuta kasnije.