Šta se zaista dešava sa vašim telom kada prestanete da pijete kafu
Kafa je više od pića. Ona je ritual. Prva stvar za kojom mnogi posegnu ujutru, društveno prihvatljiv razlog za pauzu na poslu i bezalkoholni saputnik na večerama i sastancima. Ali iako kafa pokreće savremeni život, ne prija svima koji je piju. Kod nekih ljudi nekoliko šolja izaziva drhtavicu, ubrzan rad srca, gorušicu ili noći provedene zureći u plafon. Kod drugih se javlja neprijatan osećaj da ne mogu normalno da funkcionišu dok im kofein ne uđe u krvotok. Tada se postavlja pitanje: šta bi se desilo kada biste prestali da pijete kafu?
Pre nego što kafu proglasimo neprijateljem, važno je priznati šta ona radi dobro. Zrna kafe sadrže više od kofeina. Bogata su polifenolima, antioksidansima i manjim količinama nutrijenata poput magnezijuma i vitamina B. „Zrno kafe je bogato različitim polifenolima i antioksidansima“, kaže Lina Begdač, doktorka nauka i registrovani dijetetičar sa Univerziteta Bingamton. „Polifenoli mogu da poboljšaju zdravlje na molekularnom nivou, a antioksidansi pomažu u zaštiti tkiva od oksidativnog oštećenja.“
Ova jedinjenja mogu da objasne zašto su istraživanja povezala konzumiranje kafe sa nižim nivoima upale u organizmu i mogućom zaštitom od srčanih bolesti i nekih vrsta raka. Velike populacione studije su čak pronašle vezu između ispijanja kafe i manjeg rizika od atrijalne fibrilacije. A tu je i sam kofein. „Pre svega, kofein podiže nivo energije“, kaže dr Laura Pardi, lekarka porodične medicine sa ekspertizom iz oblasti ishrane. On može da poboljša budnost, popravi raspoloženje i izoštri koncentraciju. Prema rečima dr Šošane Ungerlejder, specijaliste interne medicine, kofein može da unapredi i kognitivne sposobnosti i fizičku izdržljivost. Drugim rečima, kafa nije samo navika – ona zaista deluje u telu. Ali upravo tu počinju i problemi.
Ne razgrađuju svi ljudi kofein na isti način. Neki mogu da popiju više šolja bez ikakvih posledica. Drugi se osećaju previše stimulisano već posle pola šolje. „Kofein aktivira nervni sistem, što kod nekih ljudi može da poveća anksioznost i stres“, objašnjava Begdač. On takođe blokira adenozin, hemikaliju koja signalizira telu da je vreme za san. To znači da kafa ne samo da vas razbuđuje popodne, već može potajno da uništava vaš noćni san, čineći ga kraćim i plićim. Posledica je dnevni umor, koji vas ponovo vodi pravo ka aparatu za kafu. Tu je i digestivni sistem. Kofein podstiče lučenje želudačne kiseline, što može da pogorša simptome gorušice i sindroma iritabilnog creva. „Može da iritira sluzokožu želuca i poveća proizvodnju kiseline kod osetljivih osoba“, kaže Barbara Kovalenko, nutricionista i konsultant. Kod ljudi sa anksioznim poremećajima, problemima sa varenjem, srčanim oboljenjima ili poremećenim snom, kafa može da deluje manje kao pomoć, a više kao stalni izvor stresa. Trudnicama i osobama koje doje takođe se često savetuje da ograniče unos kofeina zbog njegovog fiziološkog dejstva.
Pa šta se menja kada izbacite kafu? Kod mnogih ljudi san je prva primetna promena. „Kofein blokira adenozinske receptore, a adenozin podstiče san“, kaže Edvina Klark, registrovani dijetetičar. Kada kofein prestane da ometa taj proces, mozak može da se vrati prirodnijem ritmu spavanja. Lakše se zaspi. Veća je verovatnoća da ćete prespavati celu noć. A buđenje je manje nalik borbi sa maglom u glavi.
Anksioznost se takođe može smanjiti. Ono što se kod nekih ljudi doživljava kao energija, kod drugih se oseća kao panika. Izbacivanje kofeina često umanjuje drhtavicu i stalnu napetost koja se nagomilava tokom dana. Vremenom, nervni sistem prestaje da se oslanja na veštačku stimulaciju i počinje ravnomernije da se reguliše. Nivo energije se obično stabilizuje. Bez naglih skokova i padova koje izaziva kofein, mnogi ljudi primećuju da tokom dana imaju ujednačeniju energiju. Poboljšan san tome dodatno doprinosi. Kada se bolje odmarate, i osnovni nivo energije vam je viši, pa vam je manje potrebna hemijska „pomoć“ da biste pregurali popodne. Digestivni sistem takođe može imati koristi, naročito kod onih koji su skloni refluksu ili nelagodnosti u stomaku. Sa manjom proizvodnjom kiseline i manje iritacije, simptomi poput gorušice i mučnine mogu da se povuku. Ono što je delovalo kao neophodan jutarnji ritual može se ispostaviti kao skriveni izvor upale u telu.
Naravno, ništa od ovoga se ne dešava preko noći. Zapravo, prvi dani bez kafe često su teži nego što će kasnije biti. Kofein je psihoaktivna supstanca i mozak se vremenom navikava na njega. „Naglo prekidanje može dovesti do simptoma apstinencije kao što su glavobolja, umor, loše raspoloženje i poteškoće sa koncentracijom“, kaže Begdač. Zato većina stručnjaka preporučuje postepeno smanjivanje, a ne nagli prestanak. Kada se unos kafe smanjuje polako, nervni sistem ima vremena da se prilagodi bez snažne reakcije.
Nekima je lakše da promene piće nego da u potpunosti odustanu od kofeina. Crni čaj, zeleni čaj i mača sadrže manje kofeina od kafe i mogu da posluže kao prelazno rešenje. I dalje pružaju blagi podsticaj, ali bez snažnog udara na nervni sistem. Ipak, za mnoge problem nije samo hemijski – već i psihološki. Kafa nije samo kofein; ona je struktura dana. Šolja u ruci u tihom trenutku pre nego što dan počne. Pauza između sastanaka. „Biljni čajevi ili bezkofeinska kafa mogu da zadovolje potrebu za toplim napitkom bez kofeina“, kaže Ungerlejder. Navika ostaje, ali stimulans nestaje.
Prestanak konzumiranja kafe ne znači automatski da ćete biti zdraviji. Za ljude koji dobro podnose kofein, umerena konzumacija kafe može i dalje biti deo zdravog načina života. Ali za one čije telo na kafu reaguje loše, odustajanje od nje može doneti bolji san, mirnije nerve, stabilniju energiju i zadovoljniji stomak. Dakle, kafa nije negativac savremenog sveta. Ali za neke ljude ona je neprijatelj u prijateljskom obliku – korisna, poznata i tiho ometajuća. A kada je se konačno odreknete, vaše telo može da uradi nešto neočekivano: da se opusti.