“Sve što radiš, na kraju pripada publici”: Priča Jamesa Van Der Beeka, koji će večno biti zaneseni Dawson jedne mladosti

„Naš voljeni James David Van Der Beek mirno je preminuo jutros. Svoje poslednje dane je proveo sa hrabrošću, verom i dostojanstvom,“ stoji u saopštenju objavljenom u sredu na zvaničnoj Instagram stranici Van Der Beeka. „Mnogo toga ima da se podeli u vezi sa njegovim željama, ljubavlju prema čovečanstvu i svetinjom vremena. Ti dani će doći. Za sada molimo za mirnu privatnost dok tugujemo za našim voljenim suprugom, ocem, sinom, bratom i prijateljem.“

Preporučujemo

“Niko te ne pita da li si srećan”: Šokantna smrt Heatha Ledgera, osamnaest godina kasnije

U novembru 2024. Van Der Beek je otkrio da mu je dijagnostikovan rak creva dok se pripremao za nastup u američkom humanitarnom TV specijalu The Real Full Monty. Baziran na klasičnom britanskom filmu The Full Monty, emisija je okupila grupu poznatih ličnosti koje su se skidale kako bi podigle svest o raku. U novembru 2025. Van Der Beek je otkrio planove da aukcioniše memorabilije i „blaga“ koja je čuvao sa snimanja svojih TV serija i filmova kako bi finansirao lečenje raka.

Rođen u Konektikatu 1977. godine, Van Der Beek je u početku više voleo sport nego umetnost, sve dok ga od povrede na fudbalu u detinjstvu detinjsku fudbalsku nesreću nije zadesio teški potres mozga. Lekari su mu savetovali da godinu dana ne igra sport, pa se ubrzo nakon toga okrenuo glumi i dobio glavnu ulogu, Dannyja Zuka, u školskoj predstavi Grease.

Van Der Beek je postao poznat 1998. kao Dawson Leery, tinejdžer zaljubljen u film, opsednut jednako Stevenom Spielbergom koliko i svojom susetkom i simpatijom, Joey Potter (kojom je glumila Katie Holmes). Kasnije te godine, proglašen je jednim od People Magazine’s Most Beautiful People in the World. Na 25. godišnjicu početka serije, Van Der Beek je napisao: „Pre dvadeset i pet godina danas, moj život se promenio. Ne postepeno, ne dan po dan… odjednom. Bio je to kulminacija pet godina audicija, stotine sati na sceni, hiljade sati putovanja, pripremanja, sanjanja, nadanja, slušanja ‘ne’ i pronalaženja razloga da nastavim. Ali prelaz se desio preko noći.“

Pritisak slave bio je težak s obzirom na njegovu mladost. Nakon što je Dawson’s Creek postao ogroman hit, rekao je u jednom intervjuu: „Šetati u to vreme bilo je vrlo komplikovano, jer jedan autogram mogao je da preraste u masu ljudi. Tako sam šetao u strahu od tinejdžerki.“

Godinama nakon završetka serije, Van Der Beek je bio opterećen pitanjima da li postoje planovi za reunion seriju ili film Dawson’s Creek. 2017. je rekao: „Osećao sam se prilično ispunjeno stavljajući to sa strane i ne gledajući više na njega.“ Ali nedugo nakon što je najavio dijagnozu raka, pokrenut je humanitarni reunion u kojem su učestvovali Van Der Beek i bivše koleginice i kolege Holmes, Michelle Williams i Joshua Jackson. Zbog zdravstvenih problema, Van Der Beek nije mogao da prisustvuje tog dana, pa je Lin-Manuel Miranda preuzeo ulogu Dawsona.

Van Der Beek se pojavljivao i u filmovima, uključujući tinejdžersku američku fudbalsku dramu Varsity Blues, u kojoj je glumio nasuprot Paul Walkeru, i u adaptaciji romana Breta Eastona Ellisa The Rules of Attraction, gde je igrao dilera droge Sean Batemana – mlađeg brata Patricka Batemana iz American Psycho – uvučenog u ljubavni trougao.

Sve češće je igrao uloge s dozom humora i samoparodije: pokušao je da uđe kroz prozor spavaće sobe u Scary Movie iz 2000. godine dok je svirala tema Dawson’s Creek, I Don’t Want to Wait, pre nego što je rekao: „Pogrešan set.“ Kasnije je dobio ulogu meta-verzije sebe u seriji Don’t Trust the B–– in Apartment 23, za koju je 2012. nominovan za Teen Choice nagradu za najboljeg muškog „scene stealera“. Takođe je snimio više skečeva za komički sajt Funny or Die, uključujući jedan pod nazivom Vandermemes, koji se našalio na njegov viralni „ružni plač“ – poznatu reakciju kada je plakao u javnosti.

Kada su ga u emisiji Good Morning America pre nekoliko godina pitali šta bi savetovao mlađem sebi, rekao je: „Ne čudi se ako šest godina rada bude svedeno na GIF od tri sekunde na kojem plačeš,“ dodajući, „Sve je u redu.“

Dawson’s Creek nije bila samo tinejdžerska drama; bila je kulturni mikroskop, sočivo kroz koje je ta generacija učila da opiše čežnju, frustraciju i želju. Likovi su govorili punim, promišljenim rečenicama. Brinuli su o ljubavi, ambiciji i prijateljstvu sa ozbiljnošću koja se inače pripisuje sredovečnim romanopiscima. Za to vreme, iskrenost serije bila je zapanjujuća. Sada, sa vremenske distance i strimerskog otaljavanja zapleta, serija izgleda gotovo kao istorijski artefakt: period kada je televizija verovala jeziku i sposobnosti publike da primećuje emocionalne nijanse.

Foto: Profimedia

Kao ambiciozni mladi filmski stvaralac, Dawson je bio previše osetljiv, ranjiv i samodovoljan za svoje dobro — i, kao i svi nepokolebljivi tinejdžeri u seriji, bio je zapanjujuće artikulisan za svoje godine. Van Der Beek je učinio da sve ovo bude verodostojno. Njegov zaneseni Dawson bio je iskren do granice tvrdoglavosti. Nije pokušavao da bude kul. Dao je oblik neuhvatljivoj turbulenciji adolescencije. U njegovoj glumi nije bilo ironije—bio je to oblik hrabrosti, čak i 1998. godine, i zahtevao je od publike da i ona bude hrabra.

Kontekst u kojem je Dawson’s Creek stigao takođe je važan. Pre njega, tinejdžerske drame bile su melodrama ili farsa; one koje su usledile često su bile postmoderne, ironične, samosvesne. On je znao, rekao je, za „nepopustljivo, nemilosrdno mučenje“ neuzvraćene ljubavi. Svojom najboljem muškom prijatelju davao je nemoguće zrele savete o vezama: „Jedino što zaista možeš da uradiš je da se potrudiš da vreme koje provede sa tobom bude što je više moguće bez stresa.“ Kevin Williamson, tvorac serije, priznao je za The Hollywood Reporter 2018. godine da su mladi likovi u seriji „malo stilizovani u načinu na koji govore,“ ali sa dobrim razlogom. „Sve je bilo u vezi ponašanja, šta pokušavaju da kažu.“

Caryn James, recenzirajući seriju u The New York Times prilikom premijere na mreži WB, pohvalila je likove zbog njihove „sofisticirane samosvesti.“ Neki kritičari su, međutim, bili uvređeni otvorenim prikazom seksualnosti u seriji, a jedna velika kompanija, Procter & Gamble, promenila je mišljenje o učešću kao koproducent, a kamoli kao sponzor.

Kanal WB, koji je tada postojao samo tri godine, katapultiran je u veliku ligu televizije zahvaljujući ogromnoj popularnosti serije, posebno među tinejdžerskom publikom. Kada je serija završila šest sezona kasnije, Dawson — u slučaju umetnosti koja oponaša život — bio je uspešan, seksualno samouveren student koji je odustao od fakulteta, sa sopstvenom hit TV serijom. James Van Der Beek je tada imao svega 26 godina.

Van Der Beek je u intervjuu za HuffPost 2013. godine govorio o svojoj glumačkoj karijeri, rekavši da je rano naučio da “moraš da budeš potpuno otvoren i jednostavno uskočiš u ulogu.” Dodao je: “Sve što radiš, na kraju pripada publici.”

U Jamesovu, kao i u Dawsonovu priču, utkan je određeni američki arhetip — dečak koji postaje poznat po svojoj osetljivosti i potom mora javno da pregovara o svojoj muškoj ulozi u društvu. Ako danas Dawson’s Creek deluje staromodno, to je delimično zato što su njegovi likovi govorili o ljubavi, umesto da je glume. Ipak, ono što ostavlja za sobom je podsećanje na trenutak u istoriji američke televizije kada je mlad čovek mogao da stoji pored potoka, artikuliše svoj strah od odrastanja i bude shvaćen ozbiljno.