Šta je “Brotox” i kako smo stigli od bora Harrisona Forda do zamrznutog čela?
Dobro došli u zlatno doba muške taštine! Šta se krije iza uspona nekada šapatom pomenute, a sada nimalo skrivene prakse da muškarci uzimaju botoks sa istom ozbiljnošću sa kojom pristupaju ledenim kupkama i kreatinu.
Ono što je počelo kao luksuz glumaca i voditelja postalo je mala ekonomija, estetska trka u kojoj zaleđena čela funkcionišu kao svojevrsna vizit karta: dokaz da vodiš računa o sebi, ili bar da vodiš računa da ne izgledaš starije od potpredsednika kome polažeš račune. Decenijama je priča bila jednostavna: bore su muškarce činile otmenijim. Žene su se borile protiv starenja; muškarci su ga „nosili“. Smejalice Harisona Forda bili su prednost. Klunijeva seda kosa prodavala je sve od smokinga do kapsule kafe. Ideal muževnosti bio je grub, bez straha od sunčanja — kao da je mudrost nemoguća bez poštene doze UV opekotina.
Danas muškarci koji zakazuju injekcije govore drugačije. Žele da izgledaju „odmorno“, „konkurentno“, „manje nadrkano“. Starenje je postalo tržišni rizik — ili barem nešto što možeš odložiti.
Ono što Brotox nudi muškarcima nije mladost. To je kontrola. Ne izgledaš mlađe, nego izgledaš kao da još držiš sve konce u rukama. Nekada se pretpostavljalo da je muškarac koji uzima botoks sujetan, narcisoidan, verovatno gej. Danas on „vodi računa o sebi“, negde između svoje jutarnje rutine od osam koraka i suplemenata koje ne zna da izgovori. Društvene mreže su sve pretvorile u zavisnike od sopstvenog odraza. Kamera visoke rezolucije učinila je pore javnim sadržajem. Algoritmi favorizuju glatko i simetrično lice. Kada bi internet izmislio jedinicu statusa, bila bi to „izgledam kao da nisam spavao godinama, ali nemam nijednu boru.“ Uspon wellness kulture dovršio je posao. Kada možeš da opravdaš sve — od krioterapije, preko IV vitamina, do testova krvi koji navodno mere „ćelijski uzrast“ — botoks postaje samo još jedan life hack. Biologija produktivnosti za lice. Čak se i jezik promenio. „Brotox“ je počeo kao šala, jezički mig. Sada je brend. Kulturološka dozvola. Muškarci ga tretiraju kao kupovinu kašmirskih čarapa: pa zašto da ne?
Evo nečega što nijedna klinika ne stavlja u brošure: botoks ne zamrzava samo lice; zamrzava i određene emocije. Ne možete da se namrštite. Ljutnja postaje teorijska. Neki istraživači tvrde da to može čak uticati na raspoloženje — neuromišićna povratna sprega gde nedostatak izraza stišava sam osećaj. Muškarci, ionako naučeni na emocionalnu uzdržanost, sada tu uzdržanost outsourceuju medicinskoj proceduri. Istovremeno mračno duhovito i potpuno logično. Ako možeš da zategneš vilicu, zašto ne bi zategao i emocionalni spektar? Možda je zato muškarcima tako privlačno. To je samopomoć bez introspekcije. Bez terapije. Bez ranjivosti. Samo igla, kartica i petnaest minuta u beloj sobi u kojoj svi pristojno lažu da žele „prirodan“ izgled.
Brotox lice je specifična stvar. Ne baš mladalačko — mladost ima pore. Ne baš zgodno na robustan način — ono se pomera. Ne ženstveno — vilica mora ostati područje od strateškog značaja. To je lice uhvaćeno između „glumac iz Marvel franšize“ i „osnivač startapa na naslovnici Forbesa“. Lice optimizovano kao Excel tabela. Ako je tradicionalna muževnost bila stoička, Brotox muževnost je ergonomska.
Pitate li muškarce zašto to rade, oni će okolišati: „Hoću da izgledam manje umorno.“ „Devojka me nagovorila.“ „Svi u mojoj industriji to rade.“ Ali ako zagrebete, stignete do reči koju muškarci retko izgovaraju: strah. Strah od starenja. Strah od irelevantnosti. Strah da će ih zameniti neko čija se obrva ne skuplja kao meh od harmonike.
Žene se time nose vekovima. Muškarci su tek sada dobili memo — i trče u najbližu kliniku kao da gori zgrada. Po prvi put u modernoj kulturi, muškarci osećaju isto svetlo reflektora pod kojim su žene oduvek stajale. Pa šta sad da radimo sa svim ovim? Nema ničeg inherentno lošeg u botoksu. To je alat. Moderna pogodnost, kao trakice za izbeljivanje zuba, samo za lice. Problem nastaje kada postane obavezno — kada ideja da izgledaš svojih godina postane moralni neuspeh, a ne biološka činjenica. Botoks neće popraviti strah. Neće zaustaviti vreme. Neće vas učiniti mudrijim, boljim ili zanimljivijim.
Ali će učiniti da, oko tri meseca, izgledate kao da vam je sve u životu sasvim u redu.