Libija je pokazala veliko interesovanje za srpske proizvode i usluge, posebno u oblasti infrastrukture, poljoprivrede, medicine i novih tehnologija
Trgovinska razmena dve zemlje trenutno je ograničena, ali potencijal za rast je značajan, naročito kroz saradnju na velikim investicionim projektima u Libiji
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je danas nakon uspešne posete Libiji da će Srbija pojačati saradnju sa tom zemljom u raznim oblastima, kao i da je cilj da srpske kompanije ponovo budu uključene u brojne velike projekte u Libiji.
Ministarka Lazarević je od 28. do 30. juna predvodila privrednu delegaciju Srbije tokom posete Tripoliju, gde je sa zvaničnicima razgovarala o uvećanju trgovinske saradnje dve zemlje, a posebno u oblastima prehrambene i farmaceutske industrije i obnovljive energije.
"Poseta je bila zaista uspešna. Kompanije koje su bile deo delegacije i predstavnici Privredne komore Srbije su više nego zadovoljni. Imali smo izvanredne domaćine i to je bio snažan signal da Libija i te kako želi da vrati odnose sa Srbijom onakve kakve smo imali nekada u vreme Jugoslavije, kada smo tamo bili veoma prisutni, naročito u ekonomskom segmentu. I to jeste bio fokus naših razgovora", rekla je Lazarevićeva za Tanjug.
Istakla je da dve zemlje imaju odlične političke odnose i da se situacija u Libiji značajno stabilizovala, kao i da u tu zemlju odaze brojne strane delegacije u želji da budu deo velikih investicionih projekata koji se realizuju u Libiji.
"Nama se sada, nakon ove posete i onoga što smo dogovarali, zaista otvaraju vrata za veliki povratak srpskih kompanija na libijsko tržište", rekla je ministarka.
Dodala je da su ključni sektori buduće saradnje svakako građevinarstvo, poljoprivreda i poljoprivredna mehanizacija, farmaceutska industrija, metalska industrija i drugi sektori.
"Oni su i jedni od najvećih proizvođača sirove nafte. Značajno su finansijski ojačali i sada moraju da ulažu i da razvijaju svoju zemlju. Tajming je bio jako dobar i treba da bude brzi i efikasni i zaista da sprovodimo u delo ono što smo dogovorili tokom posete", naglasila je Lazarevićeva.
Šta mogu da rade naše firme u Libiji?
Ona je rekla da naše firme mogu da učestvuju u izgradnji putne i digitalne infrastrukture u Libiji, luka i drugih građevinskih objekata u okviru velikih razvojnih planova koji će biti realizovani u Libiji.
"I tu vidimo prostor za naše kompanije i njihove proizvode i usluge u određenim segmentima. Libija je danas jedno veliko gradilište. Oni nastoje intenzivno da diversifikuju svoju ekonomiju. Vrlo su zavisni od uvoza brojnih proizvoda i kao zemlja izvoznica nafte žele da ojačaju otpornost svoje ekonomije i zato realizuju brojne projekte", rekla je Lazarevićeva.
Ministarka je je rekla da je u toku novi razvojni ciklus u Libiji gde još pamete sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka kada su naše firme bile veoma zastupljene i gradile u toj zemlji.
Vlada Srbije je imenovala ministarku unutrašnje i spoljne trgovine Jagodu Lazarević za predsednika srpskog dela Mešovite komisije sa Libijom i tim povodom ona kaže da je libijska strana pokrenula to pitanje, da se obnovi rad mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, čije je poslednje zasedanje održano pre 17 godina.
"I mi smo to tamo na licu mesta i dogovorili tokom mog boravka u Libiji, ja sam imenovana za kopredsedavajućeg sa naše strane, sa njihove strane je određen ministar trgovine i industrije i dogovor je da do kraja godine, a zapravo planiramo već u naredna tri meseca da održimo mešoviti komitet i da paralelno sa sednicom održimo i poslovni forum", rekla je Lazarevićeva Tanjugu.
Podsetila je da smo imali dva poslovna foruma, jedan 2025. GODINE u Tripoliju i drugi u decembru prošle godine u Beogradu i istakla da je interesovanje veliko.
Lazarevićeva je dodala da sada Srbija sa Libijom ima deficit u trgovini i da obim spoljnotrgovinske razmene nije veliki, ali da je to posledica specifičnih okolnosti i turbulentnog perioda kroz koji je Libija prošla.
"Ako pogledamo otkud deficit i šta je to što je najizraženije, to je upravo na uvoznoj strani, uvoz sirove nafte. Nama kao fokus kada je u pitanju Libija ostaju druge oblasti koje bi mogle da budu generator još razvijenije ekonomske saradnje, a to je uključivanje srpskih kompanija u njihove investicione projekte. Znači, nije sve trgovina, ali evo, podsetiću, jedna od kompanija koja je bila sa nama već uspešno radi sa Libijom, izvozi živu jagnjad. Potražnja je velika. Imamo široku lepezu od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do nekih iz metalskog sektora i verujemo da će i ta brojka da raste.
Naglasila je da su mogućnosti saradnje sa Libijom velike i da su oni u mnogim oblastima zainteresovani, dok mi imamo kompanije koje mogu da nastupe i preuzmu deo libijskog tržišta.
Libija bila prva arapska zemlja koja je potvrdila učešće Ekspu
Lazarevićeva, koja je komesar za izložbu Ekspo 2027, istakla je da je Libija bila prva arapska zemlja koja je potvrdila učešće na specijalizovanoj izložbi u Beogradu i da se intenzivno pripremaju.
"Već su podelili sa nama neke ideje za svoj koncept i vide Ekspo kao sjajnu šansu da predstave jednu novu Libiju, koja je u transformaciji i prikažu sve ono najbolje što oni imaju", istakla je ona.
Tokom posete Libiji razgovori su vođeni o unapređenju trgovinske saradnje dve zemlje u oblastima proizvodnje elektroopreme i električnih provodnika, tehničke podrške industrijskom sektoru, kao i u građevinarstvu, izgradnji puteva i mostova, novim investicijama i uključivanju srpskih kompanija u buduće razvojne projekte u Libiji.
Libijska strana iskazala je interesovanje i za saradnju u oblasti medicinskog turizma, odnosno lečenja libijskih državljana u Srbiji, a posebna pažnja posvećena je i učešću Libije na Ekspo 2027 Beograd, koji će biti važna prilika za predstavljanje privrednih potencijala i povezivanje kompanija dve zemlje.
Predstavnici osam srpskih kompanija iz oblasti metalske, poljoprivredne, tekstilne, građevinske, farmaceutske industrije, kao i sektora infrastrukture, novih tehnologija i trgovine, razgovarali su o novim poslovnim prilikama i konkretnim potencijalima budućih partnerstava.
Osamdesetih godina prošlog veka u Libiji je radilo između 15.000 i 20.000 jugoslovenskih radnika, dok su naša preduzeća do 1990. godine realizovala projekte vredne više od tri milijarde američkih dolara.
Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje prošle godine je iznosila 69,3 miliona dolara, ali je potencijal daleko veći.
(Izvor: Tanjug)
