Svetska tržišta u minusu! Tehnološki indeksi slabe: Investitori čekaju kvartalne rezultate
Nominacija Kevina Vorša, bivšeg guvernera Feda, kao sledećeg predsednika američke centralne banke privukla je pažnju investitora
Evropske berze takođe su trgovale oprezno sa različitim rezultatima, pri čemu je samo FTSE indeks zabeležio porast
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Većina glavnih svetskih indeksa pala je prošle nedelje. Trgovanje je bilo oprezno jer korporativni profiti nisu bili impresivni, a bivši guverner Feda Kevin Vorš je nominovan za sledećeg predsednika američke centralne banke.
Na Vol stritu, industrijski prosek Dau Džons pao je prošle nedelje za 0,4 procenta na 48.892 poena, dok je kompozitni indeks Nasdak pao za 0,2 procenta na 23.461 poen. S&P 500 je dobio 0,3 procenta na 6.939 poena.
Blic preporučuje
Kako su se geopolitičke tenzije između SAD i EU oko Grenlanda smanjivale, investitori su se prošle nedelje fokusirali na kvartalne zarade kompanija, uključujući i neke od najvećih tehnoloških kompanija.
Početkom nedelje, indeksi su značajno porasli jer su investitori očekivali bolje rezultate nego što su analitičari procenjivali. Rezultati nekih kompanija su zaista bili bolji od očekivanih, a cena akcija Meta Platformsa je skočila za 7 procenata za samo jedan dan.
Ali bilo je i razočaranja, akcije Majkrosofta su pale za 10 procenata jer su rezultati softverskog giganta u određenim segmentima bili slabiji od očekivanih.
Pored toga, investitori su zabrinuti da prihodi od investicija u veštačku inteligenciju neće rasti tako brzo kako su se nadali.
„Majkrosoft je razočarao, a investitori su zabrinuti da će investicije u veštačku inteligenciju smanjiti zaradu“, kaže Džon Pravin, direktor u Paleo Leonu. Investitori takođe nisu bili impresionirani rezultatima Epla, Tesle i nekih drugih tehnoloških giganata, a indeks Nasdak, koji je pun tehnoloških akcija, blago je pao prošle nedelje.
U petak je američki predsednik Donald Tramp nominovao Kevina Vorša, bivšeg guvernera Feda, za novog predsednika američke centralne banke, kada mandat Džerouma Pauela istekne u maju.
Mediji izveštavaju da je Vorš proporcionalan smanjenju kamatnih stopa, ali je i manje radikalan izbor od drugih kandidata koji su pominjani poslednjih meseci i oprezniji u pogledu monetarnih stimulansa.
„Stav je da bi Vorš mogao da ostane donekle nezavisan, a ne neko ko će se povinovati svakom Trampovom hiru“, kaže Kun Goh, analitičar u ANZ banci.
Evropske berze su takođe prošle nedelje trgovale oprezno. Londonski indeks FTSE porastao je za 0,8 odsto na 10.223 poena, ali je frankfurtski DAX pao za 1,5 odsto na 24.538 poena, a pariski CAC je pao za 0,2 odsto na 8.126 poena.
(CNBC)