Pad nemačke industrijske proizvodnje, smanjenje izvoza u Kinu i procenjeni gubitak od 400.000 radnih mesta ukazuju na rastući ekonomski i politički rizik za Nemačku
Ekonomisti smatraju da je neophodna aktivnija zaštita evropskog tržišta, a pred nemačkim liderima je izazov da započnu ozbiljniju debatu o odnosu Evrope prema Kini
Nemačka se suočava sa ozbiljnim ekonomskim pritiskom zbog agresivnog širenja kineskog izvoza, a novi talas konkurencije iz Kine posebno pogađa ključne industrijske sektore poput automobilske, hemijske i mašinske industrije.
Na to upozorava nova studija londonskog tink tenka Centar za evropsku reformu (CER), o kojoj piše nemački "Handelsblat".
Autori studije tvrde da je Nemačka postala "epicentar drugog kineskog šoka", pri čemu kineske kompanije ubrzano preuzimaju tržišne udele nemačkim proizvođačima, ne samo u Kini, već i na evropskom tržištu i u ostatku sveta.
EU pooštrava pravila zbog kineskog čelika
Evropski parlament je u utorak dodatno pooštrio pravila za uvoz čelika kako bi zaštitio evropsku industriju od jeftinog kineskog čelika. Količine čelika koje mogu ući u EU bez carina gotovo su prepolovljene - na 18,3 miliona tona godišnje.
Za sav uvoz koji premaši tu kvotu predviđena je carina od 50 procenata. Ova mera je prvenstveno usmerena protiv kineskih proizvođača, ali ekonomisti upozoravaju da će to biti tek prvi korak jer problem kineske konkurencije zahvata mnogo širi spektar industrija.
"Ekonomska šteta je sve veća"
Autori studije ističu da Nemačka pogrešno dijagnostikuje sopstvene probleme. Prema njihovoj analizi, glavni uzrok industrijske krize nisu birokratija ili visoki troškovi energije, već kineska ekonomska strategija i ogroman rast izvoza.
- Berlin se ne brani, iako taj šok podriva ekonomsku sigurnost zemlje u ključnim sektorima - navodi se u studiji.
Nemačka industrijska proizvodnja već godinama opada i sada je oko šest procenata niža nego pre pandemije kovida. Posebno su pogođene industrije koje su direktno izložene kineskoj konkurenciji. Izvoz u Kinu takođe beleži pad, a autori procenjuju da je negativan efekat smanjenog neto izvoza dostigao oko tri procenta nemačkog BDP-a.
Kina ubrzano osvaja tržišta
Kineski izvoz raste neverovatnom brzinom. Prema podacima iz studije, kineski izvoz u prvom tromesečju ove godine rastao je oko 15 procenata brže od globalne trgovine.
Autori tvrde da kineske kompanije nisu uspešne samo zbog tehnološkog napretka, već i zbog snažne podrške države. Kompanije dobijaju subvencije, povoljne kredite i jeftino zemljište, što im omogućava proizvodnju po znatno nižim troškovima.
Pored toga, kineska valuta renminbi, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, veštački je potcenjena za najmanje 16 procenata, dok neki ekonomisti smatraju da je razlika i do 30 procenata. Time kineski proizvodi postaju još konkurentniji na svetskom tržištu.
Automobilska industrija pod najvećim pritiskom
Posebno dramatične promene dešavaju se u autoindustriji. Kina je već prošle godine, prema nekim procenama, dostigla izvoz od deset miliona automobila godišnje - brojku za koju se ranije predviđalo da će biti ostvarena tek 2030.
Istovremeno, Kina raspolaže kapacitetima za proizvodnju čak 55 miliona automobila godišnje, od čega najmanje 25 miliona električnih vozila.
Pošto Kina gotovo i ne uvozi električne automobile, konkurencija se sada vodi na tržištima van Kine, a najveći teret toga oseća upravo nemačka automobilska industrija.
Nemačka već izgubila stotine hiljada radnih mesta
Studija procenjuje da je Nemačka zbog rasta kineskog izvoza već izgubila oko 400.000 radnih mesta. Autori upozoravaju da bi prebrzi nestanak industrije mogao dovesti do deindustrijalizacije, odnosno trajnog gubitka znanja i proizvodnih kapaciteta bez adekvatne zamene.
Osim ekonomskih posledica, raste i politički rizik jer velika zavisnost od Kine povećava mogućnost kineskog političkog pritiska na Nemačku i Evropu.
Ekonomisti smatraju da sama deregulacija i smanjenje birokratije neće biti dovoljni za spas nemačke privrede. Upozoravaju da Nemačka mora aktivnije podržati evropske mere zaštite od kineske trgovinske politike.
Posebno ističu da će i nemački kancelar Fridrih Merc uskoro morati da otvori neprijatnu raspravu o odnosu Evrope prema Kini. Francuska je, navodi se, pitanje kineskog ekonomskog modela već stavila visoko na dnevni red samita grupe G7 koji se održava u junu.
