Najatraktivnija roba za trgovinu preko Produktne berze bila je pšenica
Trgovanje sojinim zrnom izostalo je zbog razlika u cenama, dok je stočni ječam prometovan u manjim količinama uz slabu aktivnost kupaca
Nakon praznika, lepo vreme poljoprivredni proizvođači koristili su za setvu, prihranu i zaštitu useva, što je ostavljalo manje vremena za trgovinu. Preko Produktne berze najatraktivnija roba za trgovanje bila je pšenica.
Cena kukuruza
Početak radne nedelje na Produktnoj berzi, na tržištu kukuruza, bio je obeležen izraženom tražnjom, uz ograničenu ponudu, što je ukazivalo na mogući rast cene. Ipak, već od narednog dana došlo je do promene tržišnih okolnosti, odnosno povećanja ponude i istovremenog slabljenja tražnje.
Berzanski ugovori zaključeni su po ceni od 22,60 din/kg bez PDV-a (24,86 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu kukuruza. Statistički, prosečna cena viša je za 0,79% u odnosu na prethodnu nedelju.
Potrebno je istaći da se promet isključivo odvijao na paritetu južnog Banata koji uobičajeno ostvaruje viši cenovni nivo u odnosu na druge paritete, kao rezultat njegove logističke pogodnosti za širi krug kupaca.
Cene pšenice
Kada je reč o pšenici, kupoprodajni ugovori zaključeni su za pšenicu čiji se sadržaj proteina kretao od 11-12,5% proteina u cenovnom opsegu od 21,00 do 21,20 din/kg bez PDV-a. Ponder cena pšenice iznosila je 21,16 din/kg bez PDV-a (23,27 din/kg sa PDV-om).
Disbalans ponude i tražnje uslovio je rast cene pšenice nižeg kvaliteta (+1,04%), s obzirom na njenu slabu dostupnost na tržištu, u odnosu na iskazanu tražnju.
Ostale poljoprivredne kulture
Kod sojinog zrna, cenovni spred i razlika u paritetima ponude i tražnje rezultirali su izostankom trgovanja.
Stočni ječam prometovan je po ceni od 20,20 din/kg bez PDV-a (22,22 din/kg sa PDV-om). Ovo tržište karakterisala je izuzetno slaba aktivnost kupaca, te se ovom žitaricom trgovalo u manjim količinama.
(Izvor: Produktna berza)
