Mladi izdanci hmelja cenjeni su zbog delikatne teksture, kratke sezone i izuzetno visoke cene na evropskim tržištima.
Stručnjaci veruju da bi rast kraft pivarstva i tražnja za lokalnim proizvodima mogli omogućiti povratak hmelja na hrvatska polja.
Kad se pomene hmelj, većina ljudi odmah pomisli na pivo i njegov prepoznatljiv gorkast ukus. Međutim, ova biljka krije mnogo više od svoje pivarske reputacije. Hmelj (Humulus lupulus), biljka iz porodice Cannabaceae, poslednjih godina ponovo privlači pažnju evropskih gurmana, i to zbog svojih mladih izdanaka koji se smatraju jednom od najskupljih sezonskih delikatesa na kontinentu.
Radi se o nežnim prolećnim izdancima koji izgledom podsećaju na divlje špargle, a cenjeni su zbog svoje delikatne teksture, blage gorčine i bogatog nutritivnog sastava. Upravo zbog svoje retkosti i kratke sezone berbe, kilogram sveže ubranih izdanaka hmelja u pojedinim evropskim državama dostiže neverovatnih 1000 evra.
Dok su u zapadnoj Evropi izdanci hmelja postali simbol luksuzne gastronomije, u Hrvatskoj je ova biljka gotovo potpuno pala u zaborav.
Od drevnih napitaka do temelja moderne pivarske industrije
Iako je danas gotovo nemoguće govoriti o pivu bez pominjanja hmelja, njegova istorija je mnogo duža i složenija nego što mnogi misle. Još u vreme drevnih Egipćana pripremala su se pića od natopljenih žitarica kojima su se pripisivala lekovita svojstva, iako tada hmelj još nije bio deo recepta.
Prava prekretnica dogodila se tek u 11. veku kada su bavarski monasi počeli da koriste hmelj za aromatizovanje i konzerviranje piva. Upravo su oni zaslužni za popularizaciju njegove upotrebe u pivarstvu, a pivu su dali karakterističnu gorčinu po kojoj ga danas prepoznajemo.
Međutim, njegov značaj nije se zaustavio samo na proizvodnji piva. Hmelj je vekovima imao važno mesto i u narodnoj medicini. Sveštenici su ga koristili kao prirodno sredstvo za smirenje, pomagao je kod nervoze i nesanice, a u istorijskim zapisima pominje se čak i njegova primena u smanjenju libida. Zbog takve svestranosti hmelj je kroz istoriju bio jednako važan u kuhinji kao i u apotekarstvu.
Zašto su izdanci hmelja postali luksuzna delikatesa?
Mladi izdanci hmelja danas se smatraju pravim gastronomskim draguljem u brojnim evropskim restoranima visoke kategorije. Njihova visoka cena nije rezultat pomodarstva, već veoma ograničene dostupnosti i zahtevne proizvodnje.
Hmelj često raste samoniklo, teško ga je organizovano uzgajati, a berba se obavlja ručno i traje veoma kratko. Osim toga, izdanci su izuzetno kvarljivi i najbolje ih je konzumirati neposredno nakon branja, zbog čega se uglavnom mogu naći samo na lokalnim pijacama ili u restoranima koji sarađuju sa malim proizvođačima.
Kombinacija kratke sezone, zahtevne berbe i velike potražnje pretvorila je ovu biljku u luksuzni proizvod koji dostiže cene kakve se retko viđaju u svetu povrća i samoniklog bilja.
Hrvatska ima idealne uslove, ali proizvodnja je gotovo nestala
Paradoksalno, Hrvatska ima veoma povoljne klimatske uslove za uzgoj hmelja, ali organizovana proizvodnja gotovo da više ne postoji. Nekada se hmelj uspešno uzgajao u Gregurovcu kod Križevaca, gde je lokalna zadruga proizvodila slovenačku sortu Aurora.
Međutim, gašenjem zadruge 2012. godine praktično je nestao i organizovani uzgoj hmelja u Hrvatskoj. Razlog za to leži pre svega u visokim početnim ulaganjima koja ozbiljna proizvodnja zahteva. Uzgoj hmelja traži specifičnu infrastrukturu, potporne konstrukcije i tehnološku opremu, što mnogim manjim proizvođačima predstavlja preveliki finansijski rizik.
Ipak, stručnjaci sve češće upozoravaju da bi upravo rast popularnosti kraft pivarstva i povećana potražnja za domaćim proizvodima mogli otvoriti prostor za povratak ove kulture na hrvatska polja. Za takav razvoj, smatraju, bila bi potrebna snažnija podrška države i lokalnih zajednica.
Velika prilika za domaću poljoprivredu
U trenutku kada hrvatska poljoprivreda traži nove tržišne niše i održive modele proizvodnje, hmelj se nameće kao potencijalno veoma vredna prilika. Njegova primena više nije ograničena samo na pivarsku industriju jer sve više restorana i gastronomskih stručnjaka traži autentične, sezonske i lokalne proizvode visokog kvaliteta.
Upravo zato mnogi smatraju da bi Hrvatska trebalo ponovo da otkrije potencijal ove gotovo zaboravljene biljke. Hmelj više nije samo sastojak piva, već resurs koji bi mogao postati važan deo domaće gastronomije i specijalizovane poljoprivredne proizvodnje.
Za sada, međutim, taj potencijal ostaje uglavnom neiskorišćen.
(Izvor: Klik.hr)
