Upravni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan odobrio je 194 miliona evra bespovratnih sredstava. Taj novac su opredelili Evropska unija i bilateralni donatori za nove projekte u oblasti digitalne infrastrukture, životne sredine, transporta i energetike širom Zapadnog Balkana.
Ovi projekti biće dodatno finansirani kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i drugih međunarodnih finansijskih institucija, saopšteno je iz EBRD.
Odobrena bespovratna sredstva za Zapadni Balkan privući će još 400 miliona evra investicija EBRD, uključujući sredstva za izgradnju širokopojasne internet mreže za škole u ruralnim krajevima u Srbiji, za izgradnju tri nove deonice autoputa Koridor 5c u Bosni i Hercegovini, dve nove deonice Koridora X u Severnoj Makedoniji, obnovu kosovske železničke infrastrukture i sistema za otpadne vode i kanalizacionu mrežu u Gnjilanu.
Pored toga, EBRD i Evropska unija potpisali su ugovor o dodatnih 45 miliona evra za dva programa koje ova evropska banka sprovodi u zemljama Zapadnog Balkana.
Reč je o programu Saveti za mala preduzeća i Regionalnom programu energetske efikasnosti, koji pruža podršku za poboljšanje energetske efikasnosti u stambenom sektoru i u javnim zgradama a koji se sprovodi u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom. Do sada, ukupan iznos bespovratnih sredstava koje su opredelili EU i bilateralni donatori za Zapadni Balkan prelaze milijardu evra, dok ukupna ulaganja međunarodnih finansijskih institucija prelaze 5,6 milijardi evra.
"Naša saradnja dovela je do opipljivih rezultata na terenu: ljudi svakodnevno imaju koristi od boljih saobraćajnih veza, boljih energetskih sistema, uključujući i tranziciju ka čistoj energiji, preduzeća postaju konkurentnija, a ekonomije u regionu zelenije i integrisanije", rekao je Kolin Volf, šef regionalne saradnje i programa za Zapadni Balkan, DG NEAR, Evropska komisija.
Saradnjom ka zelenoj ekonomiji
Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan, istakla je tesnu saradnju sa partnerima banke na izgradnji zelene i održive ekonomije na Zapadnom Balkanu.
"Naš rad u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan je ključan za postizanje ovog cilja i zasnovan je na udruživanju resursa na efikasan način, koordinisanju politika, saradnji između donatora i međunarodnih finansijskih institucija, kao i vlasništvu država čime postižemo snažne rezultate", navela je ona.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan je zajednička inicijativa Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada zapadnog Balkana i osnovana je da podrži društveno-ekonomski razvoj i pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Od osnivanja Investicionog okvira za Zapadni Balkan 2009. godine, u regionu je izgrađeno više od 800 km puteva, uključujući regionalne i nove deonice auto-puteva koje povezuju Zapadni Balkan sa glavnim evropskim saobraćajnim koridorima.
Preko 2,3 miliona ljudi dobilo je pristup sistemima za prečišćavanje vode i otpadnih voda, a blizu 100.000 učenika dobilo je obnovljene ili nove školske objekte, navodi se u saopštenju EBRD-a.
