Odluka SAD o blokadi iranskih luka i pretnje dodatno su uzdrmale tržišta, što je uzrokovalo velik pritisak na zlato i nestabilnost cena
Centralne banke ostaju oprezne – i dalje postoji značajna verovatnoća rasta kamatnih stopa do kraja godine kako bi se kontrolisala inflacija
Cene zlata su pale pod pritiskom rastućih cena nafte koje podstiču strahove od inflacije. Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, izazvane potezima američkog predsednika Donalda Trumpa, drže investitore u neizvesnosti oko budućih kamatnih stopa, piše Rojters.
Cena zlata je u sredu pala za 0,5 odsto, spustivši se na 4.035,67 dolara po unci, nakon što je eskalacija tenzija na Bliskom istoku podigla cene nafte na nove visine, ponovo podstičući strahove od inflacije i neizvesnost oko budućih kamatnih stopa u SAD.
Prema podacima Rojtersa, glavni uzrok nestabilnosti je odluka američkog predsednika Donalda Trumpa o ponovnom uvođenju pomorske blokade svih iranskih luka, uz pretnje napadima na elektrane i mostove ako Teheran ne nastavi pregovore. Ovaj potez predstavlja najnoviju eskalaciju sukoba i direktno utiče na globalna energetska tržišta, što dodatno opterećuje plemenite metale koji ne donose prinos, poput zlata.
Terminski ugovori za zlato za isporuku u avgustu takođe su zabeležili pad od 0,7 odsto, spustivši se na 4.042,20 dolara.
Tržište zlata pokazalo je izuzetnu volatilnost, s obzirom na to da je ovaj pad usledio neposredno nakon značajnog rasta. Samo dan ranije, u utorak, cena zlata skočila je za više od dva odsto, dostigavši čak 4.100,49 dolara po unci i oporavivši se sa dvonedeljnog minimuma. Taj optimizam je bio podstaknut objavom podataka koji su pokazali da je potrošačka inflacija u SAD-u u junu usporila više nego što se očekivalo, uglavnom zbog povlačenja cena energije.
Investitori su taj podatak protumačili kao znak da bi Federalne rezerve mogle ublažiti svoj stav o daljem podizanju kamatnih stopa. Međutim, taj kratkotrajni optimizam brzo je zasenjen novim geopolitičkim rizicima koji su potpuno preokrenuli tržišno raspoloženje.
U centru drame su cene nafte, koje su nastavile da rastu treći dan zaredom. Odluka predsednika Trumpa o blokadi Ormuskog moreuza, ključne rute kroz koju prolazi oko petina svetske nafte, izazvala je šok na tržištu.
"Smatram da tržište sada gleda mimo podataka o indeksu potrošačkih cena, koji su na neki način zakašnjeli pokazatelj. Trump nastavlja da održava blokadu brodova koji izlaze iz Ormuskog moreuza, što uzrokuje rast cena nafte i stavlja zlato pod pritisak", izjavio je Kelvin Wong, viši tržišni analitičar u OANDA-i. Analitičari upozoravaju da bi, u slučaju dalje eskalacije sukoba i poremećaja u snabdevanju, cena nafte mogla dostići i 100 dolara po barelu, što bi imalo dalekosežne posledice za globalnu ekonomiju.
Povišene cene sirove nafte direktno podstiču zabrinutost oko inflacije i mogućnosti da će kamatne stope ostati visoke duže vreme. Iako se zlato tradicionalno smatra zaštitom od inflacije, ono gubi na privlačnosti u okruženju visokih kamatnih stopa. Pošto zlato kao imovina ne donosi kamatu ili dividendu, investitori se u vremenima rasta kamatnih stopa radije okreću imovini koja nudi prinos, poput državnih obveznica. Stoga, svaki nagoveštaj da će centralne banke morati agresivnije da deluju kako bi obuzdale inflaciju podstaknutu cenama energije, negativno se odražava na potražnju za zlatom.
Oprez centralnih banaka
Najviši zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) pozdravili su sveže podatke o usporavanju inflacije u junu, ali su istovremeno naglasili da će im biti potrebno više takvih pokazatelja da bi bili sigurni da cenovni pritisci zaista popuštaju. Novi predsednik Fed-a, Kevin Vorš, zauzeo je čvršći stav prema inflaciji, signalizirajući da neće žuriti sa snižavanjem kamata. Tržišta su reagovala na ovu neizvesnost.
Prema alatu CME FedWatch, trgovci sada vide otprilike 58 odsto šanse za povećanje kamatnih stopa na sastanku Fed-a u septembru, što je pad sa 76 odsto pre objave podataka o inflaciji. Ipak, i dalje se procenjuje otprilike 80 odsto šanse za povećanje u decembru, što sugeriše da investitori i dalje očekuju zaoštravanje monetarne politike do kraja godine.
Slična situacija je i u Evropi, gde je Evropska centralna banka (ECB) u junu, prvi put od 2023. godine, podigla kamatne stope zbog pojačanih inflatornih pritisaka.
Dugoročne prognoze i ostala tržišta
Uprkos trenutnom pritisku, mnoge vodeće finansijske institucije ostaju optimistične po pitanju kretanja cene zlata u ostatku 2026. godine.
UBS, Deutsche Bank i JP Morgan predviđaju da bi cena mogla dostići impresivnih 6.000 dolara po unci, dok je Goldman Sachs nedavno podigao svoju prognozu na 5.400 dolara. Takav optimizam zasniva se na izuzetno uspešnoj 2025. godini, kada je zlato zabeležilo rast od preko 70 odsto i dostiglo nivo od 4.500 dolara po unci.
Analitičari smatraju da će dugoročna geopolitička neizvesnost i potencijalni ekonomski rizici nastaviti da podstiču potražnju za zlatom kao sigurnim utočištem. Istovremeno, na ostalim tržištima plemenitih metala kretanja su bila mešovita.
Cena srebra pala je za 0,3 odsto na 58,48 dolara po unci. Platina je zabeležila blagi rast od 0,2 odsto, dostigavši 1.635,56 dolara, dok je paladij takođe porastao za 0,2 odsto na 1.307,11 dolara.
(Izvor: Blic Biznis/Poslovni dnevnik)
