Većina objekata beleži stabilne ili blago povećane rezervacije, ali postoje izazovi na južnim destinacijama i tržištima koja zahtevaju daleka putovanja
Cene neće znatno rasti iznad stope inflacije, a rast troškova rada i energije stvara dodatni pritisak na profitne marže
Iako su svi zabrinuti zbog rata na Bliskom istoku i njegovih mogućih posledica, rezervacije tokom letnje sezone u hrvatskim hotelima i kampovima trenutno su na prošlogodišnjem nivou i vlada oprezni optimizam. Sektor je, međutim, manje optimističan u pogledu profitabilnosti poslovanja, koja će ove godine nastaviti da opada, jer rast troškova ne prati rast prihoda. Efekat pritiska na marže se isplaćuje - investicije se smanjuju, pokazuje istraživanje koje je u martu sproveo Deloit u saradnji sa Hrvatskim udruženjem hotelijerskih preduzetnika (UPUHH) i Hrvatskim turističkim udruženjem (HUT).
Anketa je sprovedena između 6. i 17. marta i obuhvatila je turističke kompanije koje zajedno imaju ukupno 259 hotela i kampova sa preko 51.000 smeštajnih jedinica. Pokazala je da većina objekata, 55 odsto, trenutno beleži stabilan status turističkih rezervacija za sezonu u poređenju sa istim periodom prošle godine, a 33 odsto njih je zabeležilo povećanje rezervacija od 3 do 6 odsto.
Razlike po destinacijama
Optimistični su i u pogledu predsezone i 80 odsto njih beleži povećanje rezervacija za Uskrs u poređenju sa poslednjom uporedivom 2023. godinom. Naime, Uskrs ove godine pada mnogo ranije nego prošle godine, i to će biti potrebno uzeti u obzir prilikom analize rezultata, napomenuo je Veljko Ostojić, direktor HUT-a.
„Hoteli za Uskrs očekuju 150.000 do 190.000 gostiju, koji će provesti između 500.000 i 550.000 noćenja, a biće otvoreno oko 60 odsto hotela. Kada je u pitanju sezona, situacija se razlikuje u zavisnosti od destinacije. Tako severni i centralni Jadran, koji obično privlače najviše gostiju iz EU koji dolaze drumskim putem, imaju stabilne rezervacije bez otkazivanja. Čak i u slučaju povećanja cene goriva, ne očekujemo da će ljudi koji su odlučili da dođu na Jadran automobilom odustati od svog odmora jer umesto 50 evra za gorivo, moraju da plate 100 evra. Međutim, južne destinacije i Zagreb beleže otkazivanja i imaju veće izazove u dolascima sa udaljenih tržišta, posebno onih koji dolaze preko Dubaija ili Dohe“, rekao je Ostojić.
Anketa je pokazala da većina objekata (81%) očekuje da će se 2026. godine ponoviti nivo noćenja kao prošle godine, dok 14 odsto očekuje povećanje do 3 odsto. Međutim, većina, 64 odsto, očekuje izraženiji trend rezervacija u poslednjem trenutku u odnosu na prošlu godinu. Nadaju se da će i naša najvažnija tržišta, koja trenutno beleže pad rezervacija, pratiti ovaj trend, a to su Nemci, Austrijanci, Velika Britanija i Holanđani. S druge strane, ispitanici primećuju povećanje rezervacija sa hrvatskog tržišta, kao i Slovenije i Mađarske.
Cene neće porasti više od najavljene stope inflacije, kažu u sektoru - 72 odsto objekata planira povećanje prosečne dnevne cene (ADR) između 3-6 odsto u odnosu na prošlu godinu ove sezone, a najizraženiji rast očekuje se u segmentima hotela i kampova sa 4 i 5 zvezdica.
Pritisci na troškove
Vjeran Buljan iz kompanije Deloit otkrio je da su kompanije pod pritiskom novih povećanja troškova ove godine, i veoma je verovatno da će se taj pritisak povećati u poređenju sa očekivanjima iz ankete zbog produbljivanja energetske krize. Kao rezultat značajnih pritisaka na troškove sa posebnim akcentom na troškove rada i energije, očekuje se dodatni pritisak na profitne marže turističkih kompanija. Čak 76 odsto kompanija očekuje da će rast troškova ponovo premašiti rast prihoda, što bi bila treća godina zaredom takvog scenarija u turizmu. Očekuje se da će troškovi rada nastaviti da rastu, pri čemu 40 odsto očekuje rast troškova rada od 3 do 6 odsto, 30 odsto između 6 i 10 odsto, a 29 odsto očekuje rast iznad 10 odsto.
Zato skoro 59 odsto kompanija planira da u naredne dve godine investira manje ili jednako iznosima iz prethodnog perioda, dok će se 42 odsto koji planiraju povećanje kapitalnih ulaganja prvenstveno fokusirati na rekonstrukciju.
Više od 80 odsto ispitanika ne očekuje pad potražnje za turističkim uslugama u naredne dve godine, pri čemu većina očekuje blagi porast, pre svega među većim hotelima. Hotelijeri kao najveće rizike za svoje poslovanje u budućnosti vide pad potražnje sa važnih tržišta, nedostatak radne snage i percepciju Hrvatske kao precenjene destinacije.
(Jutarnji list)
