Na globalnom tržištu postoje značajni poremećaji zbog problema sa transportom naftnih proizvoda preko ključnih morskih pravaca i povećane potražnje
Kao prioritetnu meru intervencije, preporučuje se korišćenje operativnih rezervi derivata na pumpama, koje kompanije moraju da drže po zakonu
Nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić rekao je da rafinerija u Pančevu ostaje ključ stabilnosti domaćeg snabdevanja jer pokriva najmanje 80 odsto potreba tržišta, dok problem predstavlja 20 do 30 odsto derivata koji se uvoze.
Kojčić je naveo da je Dunav u ovom delu Evrope ključna saobraćajnica za brodski transport ne samo derivata, već i svih ostalih vrsta robe.
Nizak vodostaj Dunava zaustavlja barže i dodatno otežava snabdevanje naftnim derivatima, u trenutku kada tržište potresa globalna energetska kriza.
"U ovom momentu kad je vodostaj jako nizak, dolazi do problema zato što barže ne mogu da se tovare u punom obimu. Znači, brodari moraju da tovare manje količine derivata u barže kako bi uopšte mogli da plove", objasnio je Kojčić za RTS.
Manje količine po brodu znače skuplji transport, ali i nemogućnost dopreme ugovorenih količina u predviđenom roku.
Srbija je Dunavom povezana sa Konstancom, crnomorskom lukom iz koje dolazi najveća količina uvoznih derivata, a kao alternativu naveo je železnički transport, koji je najskuplji i obezbeđuje najmanje količine.
Kao prvu meru intervencije Kojčić je naveo operativne rezerve na pumpama. Svaka kompanija koja se bavi prometom nafte i naftnih derivata po zakonu je u obavezi da ima te rezerve za određen broj dana.
"Znači, one su u vlasništvu kompanije. Kompanija ne sme da ih koristi bez odobrenja ministarstva i one se čuvaju baš za ovakve situacije kao prva mera intervencije da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja tržišta", rekao je Kojčić.
Situaciju je smestio u širi kontekst globalne energetske krize, navodeći da u Evropi dolazi do manjka dizela i kerozina.
Do sada je bio zatvoren samo Ormuski moreuz, a sada je otežana plovidba i Crvenim morem, preko kojeg se Evropa delimično snabdevala iz Saudijske Arabije.
"Sve to dovodi do toga da se na globalnom tržištu dešavaju poremećaji. Svi žele da obezbede dovoljne količine i sirove nafte i derivata za sebe", istakao je Kojčić.
Kojčić je objasnio da kotacije gotovih derivata rastu brže od cene sirove nafte zbog povećane potražnje i smanjene ponude.
"Vi na današnji dan kupujete sirovu naftu koja će za mesec ili dva stići u rafineriju na preradu. Nafta koja danas košta 96 dolara za barel za referentnu sirovu naftu tipa brent, ona za mesec, mesec i po dana ulazi u preradu i tad će se odraziti na cenu kotacije", rekao je Kojčić.
Dodao je da u momentu povećane potražnje tržište diktira cenu gotovih proizvoda dizela, benzina i kerozina.
Tankeri se vraćaju zbog rizika
Zemlje Persijskog zaliva isporučivale su 20 odsto dnevnih potreba za sirovom naftom za ceo svet.
Saudijska Arabija je razradila naftovod istok-zapad kako bi zaobišla Ormuz, Irak traži opciju izvoza naftovodom od Kirkuka do turske luke, dok Ujedinjeni Arapski Emirati transportuju naftu do Omanskog zaliva i izašli su iz udruženja OPEK plus kako ne bi bili ograničeni.
Situacija se dodatno komplikuje kod moreuza Bab el Mandeb, na ulazu u Crveno more.
"Sad je on u velikoj opasnosti. Čak je juče došlo da su pet tankera sa sirovom naftom se vratilo. Nisu želeli da prolaze jednostavno zbog rizika", rekao je Kojčić.
Govoreći o NIS-u, Kojčić je podsetio da rafinerija ima operativnu licencu do 31. jula, a da su do istog datuma NIS i MOL dobili produženje da završe pregovore oko vlasničke transformacije.
"U svakom slučaju, mislim da će rafinerija nastaviti da radi. Moramo gledati pozitivno jer ona je ta koja nam donosi sigurnost snabdevanja našeg tržišta svim vrstama derivata", zaključio je Kojčić.
(Tanjug)
