Od Zagreba do Frankfurta: Ko je Boris Vujčić, novi potpredsednik Evropske centralne banke
Kao guverner, vodio je stabilnu monetarnu politiku HNB-a
Njegova karijera je obeležena značajnim dostignućima, uključujući proces pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji i uvođenje evra kao valute
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Boris Vujčić, istaknuti hrvatski ekonomista i univerzitetski profesor, nakon više od decenije na čelu Hrvatske narodne banke (HNB), svoju karijeru je krunisao izborom za potpredsednika Evropske centralne banke (ECB).
U januaru 2026. godine, na sastanku Evrogrupe u Briselu, Vujčić je u finalnom krugu izbora pobedio finskog protivkandidata Ollija Rehna, čime je praktično obezbedio jednu od najprestižnijih pozicija u svetu evropskih finansija. Time će, vrlo verovatno, napustiti guvernersku fotelju pre isteka svog trećeg mandata, koji mu je Hrvatski sabor poverio u julu 2024. godine. Njegov verovatni odlazak u Frankfurt predstavlja vrhunac karijere tokom koje je Hrvatsku proveo kroz proces pristupanja Evropskoj uniji, a zatim i kroz zahtevan proces uvođenja evra, što ostaje njegovo ključno dostignuće i nasledstvo na čelu HNB-a.
Blic preporučuje
Rođen 2. juna 1964. godine u Zagrebu, Vujčić je svoj profesionalni put zasnovao na izuzetnom akademskom obrazovanju. Diplomirao je 1988. godine na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, gde je osam godina kasnije, 1996. godine, i doktorirao na temu “Ponuda rada žena i njen uticaj na tržište rada: primer Hrvatske”. Njegovo međunarodno obrazovanje ključno je za razumevanje njegove kasnije karijere. Kao dobitnik prestižne Fulbrightove stipendije, akademsku godinu 1994./1995. proveo je na doktorskim studijama na Michigan State University u SAD-u. Svoje znanje dodatno je usavršavao i na Univerzitetu Montpellier u Francuskoj, a kao gostujući istraživač ili predavač boravio je na univerzitetima kao što su University of Sussex, University of Freiburg i University of Kentucky. Svoju karijeru započeo je 1989. kao asistent na matičnom Ekonomskom fakultetu, gde je 2003. stekao zvanje vanrednog profesora, a od 2004. kao spoljni saradnik predaje i na Prirodno-matematičkom fakultetu.
Njegov ulazak u sistem Hrvatske narodne banke dogodio se u decembru 1996. godine, kada preuzima poziciju direktora Direkcije za istraživanja. Sa te pozicije, zahvaljujući stručnosti i analitičkim sposobnostima, brzo napreduje. Već 15. jula 2000. godine imenovan je zamenikom guvernera, a poverenje za drugi šestogodišnji mandat na istoj poziciji dobija i 2006. godine. U tom periodu Vujčićeva uloga nije bila ograničena samo na monetarnu politiku. Od 2005. do 2012. godine obavljao je izuzetno važnu dužnost zamenika glavnog pregovarača u pregovorima Republike Hrvatske sa Evropskom unijom. Ta mu je pozicija omogućila dubok uvid u funkcionisanje evropskih institucija i pripremila ga za izazove koji su usledili nakon ulaska Hrvatske u EU.
Na mesto guvernera HNB-a Boris Vujčić dolazi 8. jula 2012. godine, nasledivši Željka Rohatinskog. Tokom njegovih mandata, monetarna politika HNB-a bila je gotovo u potpunosti usmerena na održavanje stabilnosti kursa kune prema evru, što je bio ključni preduslov za ispunjavanje kriterijuma za ulazak u evrozonu. Vujčić je od samog početka bio snažan zagovornik što skorijeg uvođenja evra, smatrajući to strateškim interesom Hrvatske. Taj cilj je uspešno ostvaren 1. januara 2023. godine, kada Hrvatska postaje članica evrozone, a guverner Vujčić time i član Upravnog veća Evropske centralne banke, tela koje donosi ključne odluke o monetarnoj politici za celu evrozonu. Njegov rad na čelu HNB-a obeležen je i članstvom u važnim evropskim telima, poput Evropskog odbora za sistemske rizike (ESRB) i Druge bečke inicijative, kojom i predsedava.
Nagrade i međunarodna priznanja
Vujčićev rad i stručnost prepoznati su i na međunarodnom nivou kroz niz prestižnih nagrada. Časopis The Banker, koji posluje u okviru Financial Times-a, 2019. godine proglasio ga je najboljim guvernerom na svetu i najboljim evropskim guvernerom.
Godinu ranije, publikacija Emerging Markets (kasnije GlobalMarkets) dodelila mu je priznanje za najboljeg guvernera u srednjoj i istočnoj Evropi. Jedna od najznačajnijih nagrada stigla je 2021. godine, kada mu je Mađarska narodna banka uručila nagradu "Lamfalussy" za životno delo, ističući njegove zasluge za uspešnu integraciju Hrvatske u Evropsku uniju. Još na početku karijere, 1991. godine, dobio je i nagradu “Mijo Mirković” za najbolji rad mladog ekonomiste na Univerzitetu u Zagrebu.
(Izvor: Poslovni dnevnik)