Hemijska industrija zatvorila 101 pogon, 75 hiljada radnih mesta je izgubljeno: Lideri zahtevaju hitne mere od Evropske unije

Zbog visoke i nekonkurentne cene električne energije, evropska hemijska industrija je u proteklih godinu dana zatvorila 101 industrijski pogon i ugasila 75 hiljada radnih mesta.

Nisu, međutim, pod pritiskom samo hemičari: sličan obrazac prinudnih gašenja, odlaganja ulaganja i preseljenja pogona pogađa i ostale energetski intenzivne grane, od industrije čelika do cementa, aluminijuma i keramike.

"Na svako izgubljeno industrijsko radno mesto gasi se do pet radnih mesta"

„Evropa gubi industrijske kapacitete brzinom kakvu nikada ranije nismo videli. Ovo nije privremeni pad, već strukturni pomak konkurentnosti koji utiče na sve proizvodne sektore“, rekao je Markus Kamieth, izvršni direktor hemijskog giganta BASF-a. Visoke cene energije u Evropi usporavaju energetski intenzivne industrije i Evropska unija mora preduzeti hitne mere kako bi smanjila troškove energije, zatražili su lideri evropskih industrijskih preduzeća nakon samita održanog sredinom februara u Antverpenu.

Procene Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da bi trajno povećanje cene struje od deset odsto moglo izbrisati do dva odsto radnih mesta u energetski intenzivnoj proizvodnji. U sektoru usluga, na svako izgubljeno industrijsko radno mesto gasi se do pet radnih mesta. Cene koje su pre energetske krize 2022. iznosile oko 75 evra po megavat-satu sada prelaze sto evra, a u nekim zemljama čak premašuju 190 evra po megavat-satu, što je dvostruko više od nivoa pre četiri godine, upozorili su ekonomisti ECB-a.

„Cene električne energije u EU i dalje su više unutar Evrope nego u konkurentskim zemljama. Troškovi ugljenika su jedinstveni za Evropu, a sistem je osmišljen tako da povećava troškove iz godine u godinu“, stoji u deklaraciji koju je potpisalo više od 100 lidera preduzeća iz industrijskog sektora. Deklaracija je objavljena samo nekoliko nedelja pre najavljenih rasprava lidera EU u martu. Prema najavama, EU je spremna da revidira sistem određivanja cena električne energije u kojem je veleprodajna cena struje i dalje snažno povezana sa cenom gasa.

Nakon izmena iz 2024. godine, koje su već ublažile vezu između maloprodajnih cena i fosilnih goriva, sada se otvara pitanje novih korekcija samog „merit order“ sistema u kojem najskuplja aktivirana elektrana određuje cenu za celo tržište. Predsednica EK Ursula von der Leyen najavila je da će „doneti različite opcije i nalaze o tome da li je vreme da krenemo napred u dizajnu tržišta ili smo još uvek dobri“, naglašavajući da zaključak još ne postoji, ali da pritisak industrije zahteva odgovore.

Ursula von der Leyen je u Antverpenu otvoreno priznala da se energetski intenzivni sektori suočavaju sa „visokim i nestabilnim“ cenama, ali podseća da „znamo razlog za to: gas podiže cene, obnovljivi izvori energije i nuklearna energija snižavaju cene“.

Kao „dobru vest“ navodi činjenicu da EU ima potencijal da smanji troškove ubrzavanjem ulaganja u obnovljive izvore i prenosnu mrežu. Sledeći korak vidi u usmeravanju „više prihoda od ETS-a nazad u industriju“, uz argument da „ti resursi dolaze iz industrije i moraju se ponovo uložiti u industriju“, s obzirom na to da su emisije od 2005. do danas smanjene za 39 odsto, uz više od 260 milijardi evra prikupljenih prihoda.

Hrvatska industrija u ovu raspravu ulazi sa startno nepovoljnijom pozicijom: prema procenama HUP-a, domaće kompanije plaćaju oko 18 odsto višu cenu električne energije od proseka EU, odnosno 23 odsto više od zemalja srednje i istočne Evrope. Glavni ekonomista HUP-a Hrvoje Stojić podseća da električna energija čini gotovo 26 odsto finalne potrošnje energenata i drugi je najvažniji energent posle gasa, pa razlike u jediničnoj ceni direktno „utiču na trošak proizvodnje, profitabilnost i investicione odluke“, odnosno na samu konkurentnost.

Osim toga, Hrvatska, za razliku od nekih država članica, nema razrađene mehanizme stabilizacije cene električne energije pa HUP predlaže paralelni pristup: jačanje dugoročnog ugovaranja i fleksibilnosti, razvoj skladištenja, optimizaciju mrežarina i parafiskalnih nameta te uvođenje kompenzacija neizravnih CO2 troškova kroz ETS i CISAF okvire.

Predsednik Evropskog saveta António Costa upozorava da je problem cena energije „složeniji nego što se čini“, posebno u kontekstu sve češćih negativnih cena kada ponuda premašuje potražnju, a proizvođači praktično plaćaju da bi predali struju u mrežu. Podseća da su interkonekcije ključne za jedinstveno tržište i zajedničku sigurnost, ali primećuje i paradoks: u nekim slučajevima izvoz jeftinije energije može povisiti cene na izvoznom tržištu.

Costa najavljuje da će države članice u martu pokušati da izađu iz „ideološke rasprave“ i pređu na „tehničku i pragmatičniju raspravu“, uključujući ideju litvanskog predsednika da se buduće koristi jeftine obnovljive energije „monetizuju unapred“, a vrate kasnije kada čiste energije bude u izobilju.

Fleksibilnost i dugoročni ugovori

Fenomen negativnih cena na veleprodajnim tržištima postao je sve češći kako raste udeo vetra i sunca, a mreža i potražnja ostaju nefleksibilne. Predstavnici sektora čiste energije naglašavaju da su negativne cene „jasan signal“ da Evropa mora ubrzati razvoj skladištenja i fleksibilne potražnje.

Glavna izvršna direktorka udruženja WindEurope Tinne Van der Straeten ističe da rešenje leži u „više sistema skladištenja, ali i upravljanju potražnjom“ kako bi energetski intenzivne kompanije bile spremnije da rade kada su cene niske. Catarina Augusto iz SolarPower Europe predlaže desetostruko povećanje kapaciteta baterija do 2030. godine i „pristup koji fleksibilnost stavlja na prvo mesto u planiranju mreže“.

Za industriju to znači da će borba protiv visokih cena sve više zavisiti od mogućnosti da prilagođava potrošnju, sklapa dugoročne ugovore i koristi skladištenje, a ne samo od jednokratnih intervencija u cene. U tom pravcu idu i instrumenti poput ugovora za razliku (CfD) i dugoročnih ugovora o otkupu električne energije (PPA), koje EU sve snažnije promoviše kao dopunu klasičnom sistemu, sa ciljem da se delimično odvoji cena za krajnje potrošače od gasnih skokova.

(Izvor: Poslovni.hr)