Bugarska se suočava sa najmasovnijim protestima! Evro i porezi izazvali buru: Ekonomski nemiri prisutni širom Evrope (FOTO)
Komentara 9
Slušaj vest
0:00/
0:00
Bugarska se suočava sa najmasovnijim protestima u poslednjih deset godina nakon što je vlada predložila budžet za 2026. godinu koji podiže poreze i dodatno opterećuje privatni sektor, u trenutku kada zemlja prelazi na evro.
Pod pritiskom demonstracija vlast je povukla sporni predlog, a predsednik Rumen Radev sinoć je zatražio hitnu ostavku vlade, navodeći da su vanredni izbori neizbežni.
Blic preporučuje
- Politička situacija u Bugarskoj povezala se sa geopolitičkim napetostima i dugogodišnjim problemima s korupcijom.
- Rat u Ukrajini i problemi s migracijama utiču na životni standard širom Evrope, izazivajući inflaciju i rast cena.
Ovakva slika nije izolovana. U Francuskoj počinje nova runda štrajkova zbog mera štednje, u Italiji javnost reaguje na ratni budžet Đorđe Meloni, Portugal se priprema za generalni štrajk, dok poljoprivrednici u Grčkoj blokiraju puteve zbog niskih otkupnih cena i rastućih troškova. Evropska ekonomija na izmaku 2025. otvara pitanje šta danas više brine građane, nova ekonomska kriza ili opasnost od novog rata.
O ovim temama u emisiji Jutro na Blic, Blic televizije, govorili su Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije i Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.
Raspad vlade i korupcija
- Treba reći da je ovo vlada koja je, najduže izdržala do sada, više od deset meseci. Pored tog ekonomskog momenta treba reći da ovde postoji jedan geopolitički moment, imajući u vidu prestrojavanje u kontekstu navodnog kraja, odnosno potencijalnog završetka rata u Ukrajini, a možda počinjanja nekih novih ratova, odnosno otvaranja nekih novih žarišta u Evropi. Valja istaći i ovaj kulturno-socijalni rascep koji se u Bugarskoj dešava u poslednjih nekoliko godina, naročito u zapadnoj Bugarskoj, gde osim Sofije, čitav taj kraj, gore od Vidina do Blagoevgrada, propada, ekonomski je devastiran, iako se nalazi u neposrednoj blizini glavnog grada - počeo je za Jutro na Blic, Dušan Ilić.
Kako Ilić ističe, politička situacija u Bugarskoj u najvećoj meri zavisi od odnosa između SAD i Rusije, jer upravo te dve sile trenutno imaju najznačajniji uticaj na tamošnje prilike
Po pitanju krize u Bugarskoj, a gledano kroz ono što se dešava sa Vladom i vladajućom strankom, govorio je i Đorđe Dimitrov, osvrnuvši se na proteste koji se dešavaju zbog korupcije, stavljajući tu situaciju i u istorijski kontekst.
- Kriza u Bugarskoj traje od 2021. kada su oni imali prve izbore po novom izbornom sistemu, kada se glasalo kompjuterski, što je naravno dovelo do pada Gerba, nakon skoro 12 godina. Mi od tada imamo sedam izbora, kontinuiranu krizu, uvek se dešava nešto novo. Mi imamo situaciju gde su mnogi ljudi u Bugarskoj prvi put u životu videli evro sada kako izgleda. Prvi put će se sresti 1. januara sa tim. Bilo je velikih demonstracija preko leta, ali sada je ovo neki nov moment, ta ekonomska kriza, gde dolazi prvi budžet denominiran u evrima - rekao je Đorđe Dimitrov.
- Došli smo u te situacije, su ljudi videli da ta korupcija, koja je suštinski problem Bugarske, manje više od kada je Bugarska i za vreme komunizma i sada. Prosto su videli da će ovo sad postati samo još gore. Mi imamo to da se povećava porez i da oni znaju da će taj porez otići u džepove političara. Pre svega oni tu govore da će taj veći porez koji će biti, socijalne davanja ići pre svega za policiju, za javni sektor. Javni sektor je, naravno, simbol države i korupcije, za koju je u tom sistemu tu. I narod je, naravno, revoltiran i izašao je na ulicu.
Kako je Dimitrov istakao, Bugari sada novi budžet vide kao “neki produžetak korupcije i načina da država njih dodatno oduzme to što oni već u njihovim glavama nemaju”.
Nepoverenje u Evropsku uniju
Na pitanje da li skeptičnost oko prelaska na evro, znači samim tim i nepoverenje u Evropsku uniju, Dušan Ilić je rekao:
- Svakako da u Bugarskoj poverenje u EU nije preveliko, imajući u vidu da je Bugarska izgubila više stanovnika od kada je ušla u EU nego, na primer, tokom 1990-ih godina. Bugarska danas, po ocenama njihovih najeminentnijih demografa, nema više od 5,1 miliona stanovnika, to je demografska kataklizma, tako da u tom kontekstu, naravno, najveći broj stanovnika je otišao ili je natalitet još dodatno srozan nakon ulaska u EU i to je jedan razlog. Drugi razlog, koji ste spomenuli, je sama korupcija, koja se nije u nekoj većoj meri smanjila ulaskom u EU.
Prema rezultatima poslednjeg Eurobarometra i drugih istraživanja, građani danas podjednako prepoznaju bezbednosne rizike, migracije i ekonomske probleme. Sve te pretnje doživljavaju kao međusobno povezane, a među Evropljanima je sve prisutnije i pitanje - "zašto bi oni trebalo da snose teret tuđeg rata", kako govori Ilić po pitanju nepoverenja u EU.
Uticaj rata u Ukrajini na životni standard i ekonomiju u Evropi
- To je uzrokovano iz više faktora. Prvo, imamo rast cena stanovanja koji je uzrokovan velikim prilivom ljudi iz Ukrajine. To je, recimo, posebno osetno u Poljskoj i u Češkoj. To se i lako primećuje u velikim gradovima, poput, Krakova, poput Varšave, gde se tačno vidi veliki uticaj Ukrajine na ekonomiju. Mislim, oni su otvorili svoje restorane, svoje lokale, i prosto se čuje ukrajinski na sve strane. U Češkoj republici to je isto, gde je cena stanovanja otišla čak i puta dva u gradovima, poput Praga i Brna. Naravno, imamo rast cena energenata, što je dovelo do galopirajuće inflacije i do velikog porasta cena. što se tiče Francuza. I naravno, imaju tu tradiciju protesta i štrajkova, tako da se to razume - rekao je Đorđe Dimitrov objašnjavajući i uticaj rata u Ukrajini i nezadovoljstvo i brigu građana širom Evrope.