Autor: Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke
Prinos je samo prvi red bilansa jedne njive. Drugi se čita iz zemljišta: koliko je plodno, koliko vode može da zadrži, koliko života u sebi nosi i koliko semena čuva za godine koje dolaze. U poljoprivredi izloženoj klimatskim ekstremima, rastućim troškovima i promenljivom tržištu, otpornost postaje jednako važna kao količina.
Zbog toga je proizvodnja hrane po organskim standardima danas ozbiljan deo globalne ekonomije. U 2024. godini svetska prodaja takvih proizvoda dostigla je 145 milijardi evra. Na ovaj način obrađuje se gotovo 99 miliona hektara, a u sistem je uključeno oko pet miliona proizvođača. Sjedinjene Američke Države su najveće tržište, Australija ima najviše površina - 53 miliona hektara, dok je Evropska unija postavila cilj da do 2030. godine četvrtina njenog poljoprivrednog zemljišta bude obrađivana po ovim principima.
Srbija ima dobru osnovu i veliki prostor za rast. Tokom poslednje decenije površine pod ovim vidom proizvodnje značajno su povećane i obuhvataju više od 27.000 hektara. Ipak, to je i dalje manje od jedan odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Ali, u tom odnosu vidi se potencijal - u voćarstvu, preradi, povrtarstvu, stočarstvu, pčelarstvu, izvozu i domaćem tržištu koje tek razvija punu svest o vrednosti hrane sa jasnim poreklom.
Zato NLB Komercijalna banka petnaestu godinu zaredom realizuje NLB Organic konkurs, namenjen proizvođačima koji rade po principima kontrolisane, održive proizvodnje hrane i razvijaju projekte sa dugoročnom vrednošću za zemljište, resurse i lokalnu zajednicu. Ovogodišnji nagradni fond iznosi 3,5 miliona dinara, a kroz prethodne cikluse podržano je više od 50 održivih ideja. Uz kategorije za biljnu i stočarsku proizvodnju, mlade i žene u ovom sektoru, uvedena je i nova – „Čuvari starih sorti”.
Stare sorte su lokalne sorte voća, povrća i žitarica koje su se decenijama, često i vekovima, prilagođavale zemljištu, klimi i navikama jednog kraja. Nastajale su kroz selekciju domaćina, iskustvo porodica i strpljenje generacija. Opstajale su zbog otpornosti, ukusa i sposobnosti da daju rod u uslovima u kojima savremena uniformna proizvodnja često traži više zaštite, vode i ulaganja. U Srbiji su to, između ostalih, budimka, kožara, đula, oskoruša, kupus goluban i kukuruz osmak.
Njihov značaj danas prevazilazi tradiciju. Prema procenama Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, tokom 20. veka izgubljeno je oko 75 odsto raznovrsnosti useva. Pošto oko 80 odsto hrane koju jedemo potiče od biljaka, svaka izgubljena sorta smanjuje sposobnost poljoprivrede da odgovori na sušu, nove bolesti, štetočine i klimatske promene. Sa jednom sortom odlazi deo genetske otpornosti, lokalnog identiteta i znanja koje se teško obnavlja.
Zato NLB Organic nastavlja da povezuje proizvođače, održivost, znanje i kapital – i možda više nego ikada – samu budućnost poljoprivrede. Jer ona neće pripadati samo onima koji proizvode najviše, već onima koji uspeju da sačuvaju ono najvrednije: otpornost zemlje, autentičnost hrane i seme koje može da izdrži vreme koje dolazi.
