Pad cena plemenitih metala povezan je sa jačanjem američkog dolara i očekivanjem mogućeg povećanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi
Analitičari ističu da, uprkos reputaciji zlata i srebra kao „sigurnog utočišta“, tokom rata u Iranu cene nisu porasle već su, naprotiv, značajno pale
Cene zlata i srebra pale su na sedmomesečne minimume u sredu ujutru, pri čemu je zlato palo ispod granice od 4.000 dolara prvi put od novembra. Analitičari navode jačanje dolara i očekivanja da bi Federalne rezerve mogle da povećaju kamatne stope ove godine.
Zlato je u sredu u 9:15 po istočnom vremenu bilo na 3.988,6 dolara, što je pad od skoro 4% i najniža cena metala od novembra.
Srebro je u sredu u 9:15 po istočnom vremenu bilo na 58,44 dolara, što je pad od skoro 6%, ali i dalje malo iznad jutarnjeg minimuma od 58,09 dolara.
Oba metala su kontinuirano padala tokom prošle nedelje, pri čemu je srebro izgubilo oko 16%, a zlato oko 8% u poređenju sa istim danom prošle nedelje.
Cena srebra je sada manja od polovine rekordnog maksimuma od 121 dolara koji je dostigla u januaru, jer je metal pao usred rata u Iranu, dok trgovci očekuju da će Federalne rezerve kasnije ove godine povećati kamatne stope.
Ole S. Hansen, šef odeljenja za robnu strategiju u Sakso banci, napisao je u sredu ujutru na Platformi X da su cene metala „pod pritiskom jačeg dolara usled rasprodaje akcija predvođenih tehnološkim sektorom“.
Indeks američkog dolara porastao je za 0,36% u sredu ujutru na 101,77 poena, što je njegov najviši nivo u više od godinu dana. Tehnološke akcije su ove nedelje bile pod pritiskom prodaje, što su neki analitičari pripisali „zabrinutosti“ zbog finansijskog izveštaja proizvođača čipova Mikron.
Kada su zlato i srebro dostigli vrhunac?
Nakon nekoliko meseci istorijskog rasta cena, zlato i srebro su dostigli rekordne nivoe krajem januara. Na svom vrhuncu, zlato je koštalo oko 5.600 dolara po unci, dok je srebro dostiglo oko 121 dolar.
Rast su podsticali faktori koji uključuju smanjenje kamatnih stopa, tarife predsednika Donalda Trampa, međunarodne tenzije i rastuću potražnju za metalima iz tehnoloških industrija.
Cene su naglo pale krajem januara, ubrzo nakon što je Tramp nominovao Kevina Vorša za šefa Federalnih rezervi, jer se smatralo da je manje verovatno da će drugi potencijalni kandidati smanjiti kamatne stope, što obično dovodi do rasta cena metala.
Hoće li Federalne rezerve povećati kamatne stope?
Na svom prvom sastanku pod Voršovim vođstvom prošle nedelje, Federalne rezerve su zadržale kamatne stope nepromenjene, rekavši da se ekonomija „širi solidnim tempom uprkos povećanoj neizvesnosti“, misleći na rat u Iranu.
Devet od 18 članova odbora podržalo je barem jedno povećanje kamatnih stopa ove godine.
Ako Fed odluči da poveća kamatne stope kasnije ove godine, cene zlata i srebra će najverovatnije pasti, prema analitičarima.
„U našem svetu, kamatne stope su poput gravitacije“, rekao je za CNBC Filip Gijels, glavni strateški direktor u BNP Paribas Fortis. „Kada kamatne stope rastu, gravitacija se povećava i sva imovina se povuče nadole, uključujući plemenite metale.“
Analitičari nemačke Komercbanke (Commerzbank) rekli su ranije ovog meseca da će cene zlata verovatno ostati pod pritiskom sve dok „očekivanja povećanja kamatnih stopa preovladavaju“.
Ključni kontekst
Cene zlata i srebra su uglavnom pale tokom rata u Iranu, uprkos preovlađujućem stavu da su metali „sigurna utočišta“ koja rastu u periodima međunarodne neizvesnosti.
Zlato i srebro su se kretali u odnosu na cene nafte tokom rata. Analitičari ANZ-a su u utorak u belešci rekli da je zlato palo za više od 22% usred rata u Iranu i da, uprkos svojoj reputaciji sigurnog utočišta, „nije pružilo nikakvu zaštitu od tako velike rasprodaje na tržištima“ ove nedelje.
(Izvor: Forbes)
