Mask za 4 sekunde zaradi kao prosečna osoba u jednoj godini! Bogatstvo milijardera skočilo na 18 biliona dolara: Superbogati gomilaju moć, siromaštvo stagnira

Bogatstvo milijardera poraslo je na rekordnih 18,3 biliona dolara, a superbogati sve više koriste ekonomski uticaj kako bi obezbedili političku i medijsku moć za sopstvene interese, prema najnovijem izveštaju Oksfama.

Blic preporučuje

Sergej Brin postaje treća najbogatija osoba na svetu: Prestigao Bezosa i Eliosana

Ko je Ronald Loder, čovek kojeg zovu Trampovom senkom: Ima bogatstvo od 4,7 milijardi dolara, a sve je počelo od porodičnog nasledstva

Prema podacima iz izveštaja, broj milijardera je prošle godine premašio 3.000, a njihovo kombinovano bogatstvo poraslo je za 16 procenata, odnosno 2,5 biliona dolara - stopa rasta koja daleko nadmašuje ekonomski napredak većine stanovništva.

Oksfam dodatno ističe da je bogatstvo milijardera povećano za čak 81 procenat od 2020. godine, ocenjujući da je to „izuzetno dobra decenija za milijardere“. Nasuprot tome, smanjenje siromaštva se usporilo, a globalni nivoi su „uglavnom tamo gde su bili 2019. godine“.

Novac kao poluga političke i medijske moći

Izveštaj posebno upozorava da superbogati koriste kapital kako bi ojačali svoj politički uticaj i kontrolu nad medijima. Kao primere, navodi učešće Ilona Maska u američkoj administraciji početkom 2025. godine, vlasništvo Džefa Bezosa nad Vašington postom, kao i preuzimanje francuske televizije CNews od strane milijardera Vinsenta Bolora.

„Prekomerni uticaj koji superbogati imaju na političare, ekonomiju i medije produbio je nejednakost i ozbiljno nas udaljio od borbe protiv siromaštva“, rekao je izvršni direktor Oksfama Amitab Behar u izveštaju pod nazivom „Otpor vladavini bogatih: Zaštita slobode od moći milijardera“.

Davos i rastući jaz

Oksfam tradicionalno objavljuje izveštaje o nejednakosti uoči godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma (VEF) u Davosu, što radi svake godine od 2014. Ovogodišnji skup, koji počinje u ponedeljak, okupiće oko 65 šefova država i 850 izvršnih direktora kompanija, a među govornicima će biti i predsednik SAD Donald Tramp.

Behar upozorava da „sve veći jaz između bogatih i ostatka društva stvara opasan i neodrživ politički deficit“, dodajući da vlade često donose pogrešne odluke kako bi udovoljile elitama, dok istovremeno guše nezadovoljstvo građana sve skupljim i težim za podnošenje životom.

Porezi, protesti i smanjenje pomoći

U izveštaju se takođe navodi da je Trampov „veliki lepi zakon“ iz 2025. godine doneo dodatne poreske olakšice najbogatijima, pri čemu građani sa godišnjim prihodima većim od milion dolara beleže povećanje prihoda od tri procenta. Istovremeno, većina Amerikanaca više ne može sebi da priušti ni „minimalni kvalitet života“, dok je oko 10 procenata stanovništva SAD živelo u siromaštvu 2024. godine.

Oksfam poziva vlade da uvedu nacionalne planove za smanjenje nejednakosti, oporezuju superbogate kako bi ograničile njihovu moć i ojačale "zaštitne zidove" između politike i kapitala, uz jaču zaštitu slobode izražavanja.

Izveštaj dolazi u vreme rastuće globalne nestabilnosti: više od 2.500 ljudi je ubijeno u Iranu od početka protesta protiv dugotrajne ekonomske krize prošlog meseca, dok je prošle godine bilo više od 140 značajnih antivladinih protesta u 68 zemalja, koji su „najčešće dočekani nasiljem“ od strane vlasti.

„Biti ekonomski siromašan stvara glad. Biti politički siromašan stvara bes“, zaključio je Behar.

Posebno je zabrinjavajuće upozorenje da bogate zemlje smanjuju razvojnu pomoć brže nego ikad i da bi takvi potezi – uključujući zatvaranje USAID-a – mogli dovesti do dodatnih 14 miliona smrtnih slučajeva do 2030. godine.

(CNBC)