Budimka, karamanka, paradajz jabučar ili spelta nekada su bili deo svakodnevice na srpskim gazdinstvima, koja su ih čuvala kao porodično nasleđe. Danas ti proizvodi mogu da postanu značajna tržišna prednost za male proizvođače.
U vremenu kada kupci sve pažljivije biraju šta kupuju i odakle hrana dolazi, organska proizvodnja više nije samo stvar idealizma. Ona postaje prostor za pametno pozicioniranje na tržištu, posebno za mala gazdinstva koja ne mogu da se takmiče količinom, ali mogu kvalitetom, autentičnošću i proizvodom koji ima priču.
Za takve proizvođače računica često izgleda drugačije: manja količina, ali veća cena, direktna prodaja, prerada i kupac koji razume zašto domaći sok od stare sorte voćke ili hleb od zaboravljene žitarice ne mogu da koštaju kao industrijski proizvod.
Upravo tu stare sorte dobijaju novu vrednost.
Na ceni je ono što je retko, autentično i posebnog ukusa
Snaga starih sorti krije se u ukusu, mirisu, prilagođenosti lokalnoj klimi i činjenici da kupcu nude nešto što ne može lako da pronađe u masovnoj ponudi.
Kada se govori o žitaricama, spelta i krupnik među najpoznatijim su primerima povratka starih kultura kroz organska brašna, testenine, hlebove i druge proizvode. Pored njih, sve veću pažnju privlače i raž, heljda, proso i druge tradicionalne vrste koje su godinama bile zapostavljene.
Kod voća je priča još upečatljivija. Stare sorte jabuka poput budimke ili kolačare, kruške karamanke, kao i brojne stare sorte šljiva, dunja i mušmula imaju ono što tržište sve više traži: karakter. Možda nisu uvek savršenog izgleda, ali imaju aromu i ukus koje kupci prepoznaju i pamte.
Zbog toga proizvođač ne prodaje samo kilogram voća, već proizvod sa identitetom i pričom o mestu iz kog dolazi.
Sličan trend vidljiv je i kod povrća. Kupci danas često ne traže samo paradajz, već paradajz koji miriše i ima ukus kakav pamte iz detinjstva. Stare sorte mogu da budu osnova ne samo za prodaju svežih proizvoda, već i za zimnicu, sokove, sosove, fermentisane proizvode i manje serije namenjene restoranima i specijalizovanim prodavnicama.
Baš zbog autentičnosti i ograničene proizvodnje, proizvodi od starih sorti često nalaze put do kupaca koji su spremni da plate više za kvalitet, poreklo i način proizvodnje.
Šansa za proizvođače: Biznis počinje kad se tradicija upakuje u dobar plan
Društvene mreže, direktna prodaja, online porudžbine, zadruge, lokalne pijace, gastro-manifestacije i saradnja sa restoranima danas omogućavaju i malim proizvođačima da izgrade prepoznatljiv brend. Još važnije, stare sorte već imaju ono što se u marketingu najteže osmišljava: autentičnu priču. Upravo zato mogu da postanu osnova održivog i profitabilnog poslovanja.
Zbog toga je važno da proizvođači koji čuvaju stare sorte i razvijaju organske proizvode imaju podršku za dalji razvoj.
Jedan od primera takve podrške je jubilarni, 15. NLB Organic konkurs, koji ove godine donosi ukupan nagradni fond od 3.500.000 dinara za najbolje agro ideje.
Na konkurs mogu da se prijave poljoprivredni proizvođači i prerađivači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, sertifikovani ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, kao i proizvođači ili prerađivači sa grupnim sertifikatom i ugovorom sa organizatorom proizvodnje.
