Veštačka inteligencija može podržavati procese, ali samo ljudi mogu doneti smisao, empatiju i originalna rešenja
Razvijanje ovih osobina je presudno za uspeh i otpornost u svetu koji se stalno menja pod uticajem novih tehnologija
Budućnost rada nije daleki horizont – ona se gradi upravo sada. Neki eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom, ali većina nas oseća anksioznost, snalazeći se u brzim promenama sa zastarelim priručnicima.
Ono što mnogi ne shvataju jeste da su naše jedinstveno ljudske veštine ono što nas čini nezamenljivim. A na današnjem nestabilnom tržištu rada, to je nešto što mladi ljudi posebno ne mogu sebi priuštiti da previde.
Šta su osobine "5C"
U LinkedIn-u smo želeli da razumemo šta su zapravo te sposobnosti, pa smo razgovarali sa neuronaučnicima, organizacionim psiholozima, bihejvioralnim ekonomistima i liderima talenata. Došli smo do pet sposobnosti, fokusirajući se na osnovne inpute koje svako od nas može da razvije individualno i koji, na mnogo načina, omogućavaju sve ostalo. Zovemo ih "5C".
1. Radoznalost (Curiosity)
Veštačka inteligencija može da generiše mogućnosti na osnovu obrazaca. Ljudi odlučuju koje su važne i pitaju: „Šta ako bismo pokušali nešto potpuno drugačije?“
Možemo iskoristiti tu radoznalost i otvorenost koja dolazi sa njom da bismo saznali o veštačkoj inteligenciji i kako će ona transformisati naše poslove, da bismo razumeli sebe i shvatili šta nas čini nezamenljivim i, što je najvažnije, da uskladimo svoje karijere sa našim radoznalostima.
Vakcina protiv poliomijelitisa je izumljena zato što su se Džonas Salk i njegove kolege pitali da li mrtvi virusi mogu naučiti telo da se bori protiv živih. Mogao je da pogreši. Ipak je odvojio vreme da testira svoju ideju. Radoznalost je ono što je navelo Vilbura i Orvila Rajta da se pitaju: Ako ptice mogu da lete, zašto ne možemo i mi?
Na poslu, radoznalost čini da rutina iznenada postane otkriće. Doktor koji primećuje da pacijent trza kada govori o nečemu što se dešava u njegovom životu i dublje istražuje, otkrivajući pravi izvor stresa.
2. Hrabrost (Courage)
Veštačka inteligencija može da izračuna rizik. Samo ljudi odlučuju koji rizik vredi preuzeti.
Hrabrost je spremnost da se deluje bez potpunih informacija i da se ide napred kada ishod nije zagarantovan. To je izbor da se bude test slučaj kada svi ostali čekaju dokaz.
Na poslu, hrabrost pretvara oklevanje u akciju. Programer koji predlaže novi okvir usred projekta kako bi bolje služio kupcima. Menadžer prodaje koji klijentu kaže da njegov zahtev nije ispravan, a zatim ga vodi ka boljem rešenju. Dizajner koji insistira na potpunom rebrendiranju kada se svi ostali drže statusa kvo.
3. Kreativnost (Creativity)
Veštačka inteligencija može da remiksuje ono što postoji. Ljudi odlučuju šta vredi ponovo osmisliti.
Kreativnost je sposobnost da se stvori nešto istinski novo, ne samo rekombinovanjem postojećih elemenata, već zamišljanjem mogućnosti koje nikada ranije nisu postojale.
Na poslu, kreativnost nije ograničena na „kreativne“ uloge. Medicinska sestra koja dizajnira komplet za udobnost za anksiozne pacijente nakon što je primetila šta im pomaže da se opuste. Analitičar podataka koji vizualizuje informacije na način koji nevidljive obrasce čini iznenada očiglednim. Nastavnik koji svoju učionicu pretvara u lažno arheološko iskopavanje da bi predavao istoriju.
Svi ti ljudi ne samo da rešavaju probleme već stvaraju nove načine reagovanja na situacije koje drugi ne vide.
4. Saosećanje (Compassion)
Veštačka inteligencija može da simulira zabrinutost. Samo ljudi je osećaju i izražavaju.
Saosećanje je ono što nas čini ljudima na poslu, a ne samo zaposlenima na poslu. Saosećanje transformiše transakcije u odnose, a timove u zajednice. Menadžer koji primećuje pad učinka zaposlenog i otkriva da brine o bolesnom roditelju, zatim tiho organizuje fleksibilno radno vreme. Predstavnik korisničke službe koji ostaje na telefonu duže nego što je potrebno sa zbunjenom mušterijom, vodeći je kroz svaki korak.
Jedan konsultant sa kojim smo razgovarali, Nil, podstiče članove timova koje trenira da odvoje vreme da se međusobno pozovu telefonom samo da bi popričali, da kažu: „Hej, kako ide? Idem u šetnju, želiš li da mi se pridružiš? Voleo bih da čujem kako si.“
„Većini ljudi je neprijatno“, kaže on, ali dodaje da je „video kako fundamentalno menja dinamiku tima i njihovu sposobnost da rade i donose dobre odluke.“
5. Komunikacija (Communication)
Veštačka inteligencija može da prevodi jezik. Samo ljudi mogu da pretvore jezik u značenje.
Na poslu, komunikacija određuje da li ideje vene ili se uzdižu. Uzmimo, na primer, koautorstvo knjige, koju sam uradio sa glavnim direktorom za ekonomske mogućnosti LinkedIn-a, Anišom Ramanom. Želeli smo da ispričamo priču koja pomaže svima da razumeju i upravljaju ovim trenutkom velike promene na poslu, posebno onima od vas koji se osećaju anksiozno, zbunjeno ili skeptično.
Veštačka inteligencija je pomagala u trenucima, nudeći strukturne povratne informacije ili usavršavajući primere. Ali ono što je zaista oblikovalo ovu knjigu došlo je od ljudi: razgovori licem u lice, teško razmišljanje i trenje ideja.
Sa svakom rečju, morali smo duboko da razmišljamo o ljudskom iskustvu pokušaja da se obradi trenutak velike promene i kako, nadamo se, na kraju, da svima damo malo kontrole nad tim. Da biste to uradili, morate poznavati ljude. Morate biti ljudi.
Rajan Roslanski i Aniš Raman su koautori knjige „Otvoreni za rad: Kako napredovati u doba veštačke inteligencije“.
Rajan je izvršni direktor LinkedIn-a i voditelj emisije „The Path“, video serije, podkasta i biltena o karijeri i radu. Kroz ove uloge, Rajan oblikuje sledeći put rada kako bi se otvorile veće ekonomske mogućnosti za globalnu radnu snagu.
(Izvor: Blic Biznis/Cnbc Make It)
