Slede teški razgovori o NIS: Zašto Srbija nije poželjan kupac? (VIDEO)
Promenljivo vlasništvo nad Naftnom industrijom Srbije postaje ključno pitanje energetske sigurnosti zemlje
Ruska spremnost na prodaju svog udela označava otvorenost za buduće dogovore
Komentara 19
Slušaj vest
0:00/
0:00
Pitanja vlasništva nad Naftnom industrijom Srbije, potencijalne prodaje ruskog udela i budućnosti domaće energetike obeležavaju kraj 2025. godine. U trenutku kada se prepliću interesi Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, Srbija se nalazi u osetljivoj poziciji - između potrebe za stabilnim snabdevanjem i velikih geopolitičkih dogovora koji se vode izvan njenih granica.
O ovim temama za Blic TV govorila je Radojka Nikolić, urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar", analizirajući šanse za dogovor sa partnerima, ulogu Viktora Orbana, ali i realne rizike po energetsku sigurnost zemlje.
Blic preporučuje
"Bio je potreban neko ko je dobar partner i sa jednima i sa drugima"
Jedna od ključnih promena u dosadašnjem procesu jeste promena stava Rusije prema vlasništvu NIS-a. Nakon višemesečnog odbijanja da se uopšte razgovara o prodaji, ruska strana je, prema poslednjim signalima, spremna da uđe u taj proces.
- Zato što Rusi očigledno moraju da se reše vlasništva. Kako su oni rekli u poslednjim ovim izjavama, Sergej Lavrov i ostali zvaničnici, da oni ulaze u postupak prodaje. Ono što je bilo sporno svih ovih meseci, zašto se ovoliko dugo čekalo, zato što Rusi uopšte nisu prihvatali da se uđe u postupak prodaje. Vi se sećate onih prvih izjava, kada je uopšte krenula najava sankcija u januaru, u februaru, da sa ruske strane niko uopšte nije pomišljao - "pa čekajte, pa to je naše vlasništvo, što bismo mi to prodavali". Dakle, nije se uopšte uzimalo u obzir da je moguća prodaja. I onda smo konačno tek sada, u novembru, došli do spremnosti ruske strane da ulazi u prodaju. I u tom slučaju bio je potreban neko ko je dobar partner i sa jednima i sa drugima - rekla je Radojka Nikolić.
Orban je prihvatljivo rešenje za obe strane
Ime mađarskog premijera Viktora Orbana pojavljuje se u kontekstu političkog aktera koji može da bude prihvatljiv i Rusiji i Zapadu. Prema oceni Nikolić, upravo je takva pozicija bila neophodna kako bi se proces uopšte pokrenuo.
- On mora da bude prihvatljiv za obe strane. To je jako važan uslov i očigledno da je se to našlo u Orbanovoj ličnosti. A sa druge strane, kad pogledate taj globalni dogovor između Rusa i Amerikanaca, morala je da postoji saglasnost Rusa za povlačenje sa ovog dela Balkana u energetskom smislu. I ovim praktično Rusi se povlače sa ove teritorije Zapadnog Balkana, odnosno kod nas su imali najjače uporište, i dolaze Amerikanci.
Ovakav rasplet, kako objašnjava, omogućava Rusiji da sačuva politički imidž, dok se istovremeno otvara prostor za ulazak novih, zapadnih igrača na regionalno energetsko tržište.
MOL ili neko drugi - ko će preuzeti NIS?
Iako je najavljeno da je mađarski MOL u pregovorima sa ruskim akcionarima za kupovinu NIS-a, Nikolić upozorava da je ishod i dalje neizvestan i da treba zadržati određenu rezervu.
- Ne možemo pouzdano da govorimo ni o čemu. Pa čak i ovo što pričamo o MOL-u, ipak treba imati izvesnu rezervu i zbog ADNOK-a i ove arapske kompanije. Jer jeste pomenut MOL, ali i dalje nekako optira i pominje se mogućnost da možda bude to arapska kompanija. To je zaista kristalna kugla. To je teško gledati i u to ne bih ulazila. Nekako mi se čini da je najviše MOL odmakao u tim razgovorima - objašnjava Nikolić.
Zavisnost od EU i američkog gasa
Jedna od važnih dilema jeste i da li Srbija, promenom vlasničke strukture u energetici, postaje energetski zavisnija od EU. Kako objašnjava Nikolić, deo tog procesa je već neminovan, naročito zbog interesa SAD da plasiraju svoj tečni gas na evropsko tržište.
- Delom nas prepušta EU, zato što je veliki interes Amerike da svoj tečni gas, utečen, zapravo, koji prevoze cisternama u čvrstom stanju, pa ga posle ponovo vraćaju u gasovito stanje. Njihovi veliki interesi su da veliki proizvođači da dođu na ovo tržište.
U slučaju da MOL preuzme NIS, odluke o poslovnoj i energetskoj politici donosio bi novi vlasnik, što Srbiju stavlja u podređeni položaj.
- To će zavisiti od vlasnika, koga oni odobre. Ako vlasnik postane MOL, tu politiku vlasništva će voditi MOL. Jer ne zaboravite, mi smo ipak mala kompanija u odnosu na gigant. I MOL je regionalni gigant. Tako da u ovom našem delu će odlučivati vlasnik, onaj ko bude posedovao NIS. A sa druge strane, ideja je da se Evropa što više američkog gasa dobije - jasna je Nikolić.
Ako bi MOL preuzeo NIS, uz već prisustvo OMV-a na domaćem tržištu, otvorilo bi se pitanje prevelike koncentracije mađarskih benzinskih stanica. Takav rasplet mogao bi da dovede do faktičke monopolizacije, imajući u vidu da MOL u regionu već ima snažan položaj, uključujući i 50 odsto vlasništva u hrvatskoj INI. Posmatrano u celini, ovakav razvoj događaja značio bi prevlast jedne kompanije na regionalnom tržištu.
Gas kao najveća nepoznanica
Mogući problem javlja se i u snabdevanju gasom, jer Srbija trenutno zavisi od Turskog toka, koji bi mogao postati neisplativ ako Mađarska i Bugarska promene dobavljače. U tom slučaju ostalo bi neizvesno kojim pravcem bi se zemlja dugoročno snabdevala, uprkos planiranim alternativnim gasnim vezama. Iako su zalihe trenutno stabilne i nema neposredne opasnosti od nestašica goriva, najveći rizik predstavlja zastoj rada rafinerije u Pančevu, što ima šire posledice po celokupnu energetsku proizvodnju.
Rafinerija najduže šest meseci može da ostane van stroja
Iako kratkoročno ne očekuje prekide u snabdevanju gorivom, Nikolić ističe da je najveći problem to što rafinerija u Pančevu ne radi.
- Ja ne verujem da će doći do nekog prekida u snabdevanju benzinom i ovim osnovnim derivatima koji su ovde potrebni, pre svega zbog toga što je ipak Budimpešta blizu, što je Mađarska blizu i njima je u interesu da prodaju više. Ono što je za nas opasno, to je što rafinerija ne radi. Rafinerija ne radi, a samim tim ne radi ni petrohemija, ne proizvode se i druge stvari.
Dodaje da je od presudnog značaja da rafinerija što pre ponovo počne sa radom.
- Ono što je nama jako bitno, to je da rafinerija što pre proradi. Jer iz iskustva i pogledajte primere u energetici, u praksi, najduže šest meseci može da ostane van stroja. A ona je već mesec dana u pauzi. Dakle, što do šest meseci može nekako da izdrži, da ne radi - zaključila je Radojka Nikolić za Blic TV.