Rok za potpisivanje kupoprodajnog ugovora o preuzimanju ruskog udela u NIS je produžen danas
Rat na Bliskom istoku negativno utiče na globalne zalihe nafte, što može izazvati ozbiljnu ekonomsku krizu
Danas je produžen rok za potpisivanje kupoprodajnog ugovora o preuzimanju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Istovremeno, Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata za dodatnih 150 dana, što dodatno ukazuje na nestabilnost tržišta. U takvim okolnostima, ključno pitanje za građane i privredu jeste - da li će goriva biti dovoljno i kakve cene možemo očekivati.
Mađarska naftna kompanija MOL Group dobila je odobrenje američkih vlasti za nastavak pregovora o preuzimanju većinskog udela u Naftna Industrija Srbije. Kako se navodi, realizacija ove akvizicije i dalje zavisi od više uslova, uključujući konačna odobrenja OFAC-a i Vlade Srbije.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović, ukazujući na složenost situacije koja je pod snažnim uticajem globalnih političkih i ekonomskih faktora, govorio je o tome za "Blic TV".
Strateški značaj NIS-a i poslovanje pod sankcijama
Mićović ističe da je suština ove transakcije u tome što je reč o energetskom subjektu od ključnog značaja za Srbiju.
Prema njegovom mišljenju, stabilno snabdevanje zavisi od pouzdanog rada rafinerije, ali da je poslovanje dodatno otežano zbog sankcija i otežane saradnje sa međunarodnim partnerima.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da pojedini globalni partneri odbijaju saradnju čak i kada postoje operativne licence koje omogućavaju rad.
"Više je politička odluka nego ekonomska"
Govoreći o faktorima koji utiču na realizaciju posla, Mićović naglašava da kriterijumi koje postavlja OFAK nisu jasno definisani i da često imaju političku dimenziju.
- Ima još jedna stvar koja je bitna, a to su uslovi i kriterijumi koje postavlja OFAK. Da li taj ugovor i takvi uslovi zadovoljavaju njihove zahteve - to nikad nije tako eksplicitno navedeno - to čime se oni opredeljuju kada neki ugovor smatraju validnim ili ne. Vidite šta se s Lukoilom dešava, koliko dugo se ta stvar odlaže čak i na duže rokove, jer tu je u pitanju američki kapital, a to su malo drugačije relacije. Očigledno je da oni koriste to i da je to više politička odluka nego ekonomska - rekao je Mićović.
Uticaj izbora u Mađarskoj
Kada je reč o političkim okolnostima, uključujući izbore u Mađarskoj, Mićović smatra da oni ne moraju presudno uticati na proces.
- I dođe do promene vlasti u Mađarskoj, kompanija MOL može da nastavi ceo proces apsolutno istim pravcem. Mislim da nije to takva sprega koja može tog momenta da zaustavi ceo proces. Kompanijski razgovori, pregovori i dogovori i ugovori između MOL-a i Gaspromnjefta, to je nešto što može da bude nastavljeno - rekao je Mićović.
On dodaje da bi bilo preterano reći da izbori ništa ne menjaju, ali naglašava da nisu ključni faktor.
Nedostatak sirove nafte utiče i na druge industrije
Govoreći o globalnim kretanjima, Mićović podseća da je ključ stabilnosti tržišta snabdevanje iz Irana i Persijskog zaliva. Međutim, produženi sukob već utiče na smanjenje zaliha.
- Dugoročno gledajući ovo može da bude veliki problem ako još mesec dana to bude potrajalo, jer taj nedostatak sirove nafte se odmah prenosi na nedostatak derivata nafte, ali i druge industrije ispaštaju, kao što je petrohemijska industrija. Pominju se već sve češće i veštačka đubriva - rekao je Mićović.
On upozorava i na šire posledice po ekonomiju.
- To što se prenosi na neke druge privredne grane, to će biti definicija jedne velike ekonomske krize. Možda 2008. godine, kada je bila finansijska i izazvana ekonomska kriza je to bio manji problem od onog koji će nastati posle ove krize - upozorio je Mićović.
Regulacija i snabdevanje tržišta
Mićović ističe da u ovakvim okolnostima regulacija cena može da ugrozi snabdevenost tržišta, jer je nabavna cena goriva viša od maksimalne dozvoljene cene u Srbiji. Kako objašnjava, to dovodi do toga da pojedini dobavljači odustaju od prodaje, pa tržište ostaje bez jednog izvora snabdevanja.
Zbog toga je država reagovala aktiviranjem robnih rezervi kako bi održala postojeći nivo cena, ali takav model, prema njegovim rečima, ne može da funkcioniše kao tržišni sistem i predstavlja samo privremeno rešenje.
- Država je to naravno prepoznala pre dve nedelje, krenulo se u proces aktiviranja robnih rezervi i koliko danas ili sutra zapravo će zahvaljujući robi iz robnih rezervi ta cena da bude održiva za naftni sektor - rekao je Mićović.
On dodaje da su robne rezerve privremeno rešenje.
- Zahvaljujući intervenciji države i rezervama taj skupi uvoz će se dovesti na ovu meru da cena još uvek bude 212 dinara do petka.
Koliko će trajati ovakve mere
Mićović ukazuje da su mere države kratkoročne i da ne mogu trajno rešiti problem, već samo ublažiti posledice u trenutnim okolnostima.
Kako zaključuje, dalji razvoj situacije zavisiće pre svega od globalnih kretanja na tržištu nafte i geopolitičkih faktora, koji su u ovom trenutku izuzetno nepredvidivi.
