Pregovori o prodaji NIS-a ulaze u najosetljiviju fazu dok Srbija i MOL još nisu rešili ključna pitanja, a bez saglasnosti američkog OFAK-a posao se ne može završiti
Mađarska strana je i dalje zainteresovana za kupovinu, ali političke promene u Mađarskoj i njihova energetska reorganizacija utiču na tok pregovora
Pregovori o mogućoj prodaji NIS-a ulaze u najosetljiviju fazu, dok se približava rok za odluku američkog OFAK-a, bez čije saglasnosti ceo posao ne može biti završen. Iako je prethodnih nedelja delovalo da Srbija i mađarski MOL uspevaju da pronađu zajednički jezik, poslednje poruke iz vrha države pokazale su da ključna pitanja i dalje nisu rešena. U centru pregovora sada je budućnost pančevačke rafinerije, ali i položaj Srbije na domaćem tržištu nafte i derivata.
O tome je u "Jutru na Blic" govorila urednica magazina "Biznis" Radojka Nikolić, koja ocenjuje da problem nije nastao zato što je MOL odustao od NIS-a, već zato što su se okolnosti u međuvremenu promenile.
Kako je navela, do skoro nije bilo signala da postoje ozbiljna neslaganja između Srbije i Mađarske.
Promena vlasti u Mađarskoj i uticaj na pregovore o NIS-u
Nikolić je ukazala i na to da mađarski mediji trenutno gotovo da ne prate temu NIS-a, već su fokusirani na unutrašnja politička pitanja i reviziju ranijih energetskih aranžmana, uključujući odnose sa Rusijom, projekat nuklearne elektrane Paks-2, kao i pojedine odluke koje se tiču saradnje sa Ukrajinom. Po njenoj oceni, upravo to pokazuje da se u Mađarskoj trenutno vodi šira politička i energetska reorganizacija, koja može imati uticaj i na pregovore o NIS-u.
- Ja mislim da sada, ako gledamo sa političkog stanovišta, nova vlast želi da bude uključena u proces, a u tom procesu hoće da štiti interese Mađarske na isti način na koji i naši političari u prvi plan ističu da žele da zaštite interese Srbije - kaže Nikolić.
Srbija insistira na nekoliko ključnih pitanja
Nikolić smatra da nema dileme da je mađarska strana i dalje zainteresovana za kupovinu NIS-a i da MOL želi da preuzme kompaniju, ali da se trenutno vode najosetljiviji razgovori oko rafinerije u Pančevu i njenog budućeg rada.
Kako je objasnila, Srbija insistira na nekoliko ključnih pitanja, da rafinerija nastavi da radi punim kapacitetom, da se u Pančevu proizvode svi važni derivati i da domaće tržište, posebno kada je reč o dizelu, bude prioritet u snabdevanju. Otvoreno je i pitanje odnosa veleprodajne i maloprodajne mreže, odnosno bojazan da bi MOL mogao da favorizuje proizvode sa drugih tržišta na štetu domaće proizvodnje.
- Naša strana sada hoće da naglasi naše interese. Naša strana insistira na tome da rafinerija u Pančevu nastavi da radi. Linija za tolerisanje rada kapaciteta je 70 odsto. Drugo, da se proizvode svi derivati i da bude prioritet u snabdevanju domaćeg tržišta, posebno kad je reč o dizelu - da se garantuje snabdevenost dizela iz Rafinerije nafte Pančevo, zato što je to najkorišćenije gorivo. Zatim da se odnos između veleprodajne i maloprodajne mreže da se utvrdi, da ne bi MOL samo distribuirao svoje proizvode sa drugih tržišta, a zapostavio ovo tržište. To su neke ključne stvari - objasnila je Nikolić.
Može li Srbija da zaustavi dogovor koji joj ne odgovara?
Govoreći o ulozi Srbije u samom procesu, Nikolić je objasnila da će eventualni sporazum formalno potpisivati MOL i Gaspromnjeft, dok konačnu saglasnost daje američki OFAK. Srbija, kako kaže, nema "zlatnu akciju" niti mogućnost da direktno blokira dogovor, ali kao država domaćin i akcionar ipak ima pregovarački uticaj, posebno kada je reč o budućem statutu kompanije i zaštiti domaćih interesa.
- Ako dogovor koji bude napravljen između MOL-a i Gaspromnjefta ne odgovara Srbiji, bojim se da nemamo mogućnosti da zaustavimo takav dogovor. Mi možemo, recimo, pošto statut moraju da usaglase svi, mi možemo oko toga da pravimo problem, ali to se smatra administrativnom procedurom u procesu donošenja, jer firma može da postoji i bez statuta, a da taj statut razvlači i donosi dve-tri godine. Ono što je ključno za kupoprodajni proces, to je saglasnost koju će postići strana koja prodaje i strana koja kupuje. I strana koja nadgleda, u ovom slučaju OFAK - zakljčila je Nikolić.
Komentarišući izjave ministarke Dubravke Đedović Handanović da Srbija nije zadovoljna pojedinim detaljima pregovora, Nikolić je navela da se spor verovatno odnosi na ranije dogovorene investicije i obaveze koje nisu dovoljno precizno definisane kroz obavezujuće ugovore. Među njima su ulaganja u rafineriju i Petrohemiju, uključujući investiciju vrednu oko 150 miliona evra koja još nije završena, ali i projekat naftovoda između Srbije i Mađarske.
Nikolić je zaključila da Srbija nema presudnu moć odlučivanja, ali ima prostor da kroz pregovore pokuša da obezbedi što povoljniji položaj za domaće tržište i energetsku stabilnost zemlje, uz ocenu da u političkim porukama svih strana trenutno ima i dosta retorike namenjene domaćoj javnosti.
- Mi nemamo snagu odlučivanja. Mi imamo snagu pregovaranja, zato što smo zemlja domaćin na čijoj teritoriji se nalazi predmetna svojina koja se kupuje, a plus smo i akcionar. Država takođe ima deo akcija u tome, bez obzira na to da li je presudna odluka odlučivanje ili ne. U tom kontekstu, sa pojedinačno najvećim akcionarom posle ovog većinskog akcionara, normalno je da će novi kupac pregovarati. I normalno je da se nastoji da se postigne što bolji sporazum da bi odnosi između dve države bili što bolji. To je jedna stvar. Druga se odnosi na politički ambijent i na politički okvir. Kada govore političari, uvek imajte u vidu da tu postoji i retorika koja podrazumeva malo političke ornamentike, malo populističkog pristupa u smislu da smo mi tu da štitimo vaše interese, tako da to sve treba uvek skloniti sa strane - zaključila je Nikolić.
