Šta je polovno vozilo, a šta otpad? Veličković za "Blic Biznis" o novim pravilima za izvoz automobila iz EU i zašto je važno za Srbiju
Prodavci će morati da prilože sertifikat o tehničkoj ispravnosti kako bi vozila bila izvezena iz EU
Usvajanje ove uredbe očekuje se 2026. godine, a njena puna implementacija počet će 2031. godine, omogućavajući pripremu za promene
Komentara 1
Inicijativa Evropske komisije ELV - End of Life Vehicle (kraj radnog veka vozila) uzburkala je tržište automobila u Evropi, ali i u Srbiji, jer su polovnjaci osnovna karika domaćeg saobraćaja. Pitali smo Petra Veličkovića sa portala "Polovni automobili" da za "Blic Biznis" objasni šta tačno donosi "kobna" Uredba o strožim pravilima prodaje i izvoza polovnih automobila i kako bi ona mogla uticati na domaće kupce vozila.
"Evropska unija pokušava da jasno razdvoji polovno vozilo od vozila koje je zapravo otpad. Ideja je da se spreči da tehnički neispravni automobili, pa i automobili čija bi popravka premašila tržišnu vrednost vozila, napuštaju EU 'pod izgovorom' izvoza polovnjaka," rekao je naš sagovornik.
Blic preporučuje
Ustanovljeni su i jasni kriterijumi koja će se vozila smatrati otpadnim.
"Primera radi, to su vozila koja su ozbiljno tehnički neispravna, havarisana, koja su bila bila varena, čiji se vitalni delovi za bezbednost ne mogu popraviti na način da se vozilo vrati u originalno stanje… Ili koja su bila u požaru ili u vodi preko nivoa upravljača… I, kao što sam napomenuo, ona kod kojih je trošak popravke veći od njihove tržišne vrednosti. To su automobili koji se više ne mogu smatrati racionalnim za popravku prema EU standardima, bez obzira na to što bi u nekim drugim zemljama još mogli da se voze," kaže Veličković.
Naglašava da je to važno i za vozače u Srbiji - "jer se u našu zemlju svake godine uveze između 120.000 i 150.000 polovnih vozila iz EU".
Zašto se Evropa odlučila na ovakav korak?
Ova uredba je deo šireg, takozvanog Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj da automobilska industrija pređe na održivu, odnosno kružnu ekonomiju, sa fokusom da se vozila već od samog dizajna i proizvodnje planiraju za ponovnu upotrebu kroz reciklažu, priča naš sagovornik.
Na taj način, dodaje, osim što se smanjuje količina otpada i smanjuje zagađenje, u granicama EU ostaće milioni tona sirovina i materijala, kao što su čelik, aluminijum ili plastika… Prema zvaničnim podacima, oko tri miliona korišćenih vozila godišnje „nestane“ iz evidencija EU, što u praksi znači da se ne zna gde su završila, da li su nelegalno rastavljena ili izvezena u neku od trećih zemalja, u koje spada i Srbija. Napominje da to svakako otežava pravilno upravljanje voznim parkom i automobilima na kraju njihovog životnog veka.
"Ipak, ono što je važno da naši građani znaju, jeste da se formalno usvajanje ove uredbe i dalje čeka, a da je predlogom predviđeno da puna kontrola izvoza putničkih vozila krene tek za 5 godina, dakle 2031," kaže Veličković.
Ništa bez sertifikata o tehničkoj ispravnosti
Mnoge građane zanima šta se konkretno menja i da li je to nužno negativno za domaće tržište. Upitali smo Veličkovića za objašnjenje ključnih promena i njihovih posledica.
"Prema sadašnjem predlogu, najveća promena jeste da teret dokazivanja da neko polovno vozilo nije otpad neće biti na cariniku, već na onom ko prodaje automobil za izvoz van teritorije EU. To konkretno znači da će prodavac morati da ima važeći sertifikat o tehničkoj ispravnosti (Roadworthiness Certificate). Bez tog dokumenta, vozilo će se automatski tretirati kao sumnjivo, odnosno kao potencijalni otpad, bez obzira na to kako izgleda ili koliko bi ga bilo moguće jeftino popraviti van EU.
Koliko je za sada poznato, priča Veličković, na osnovu informacija koje stižu iz Evrope, taj sertifikat može da bude i važeći tehnički pregled u nekoj od država članica, što znači da za ispravne polovnjake ne bi trebalo da bude prepreka da se izvoze.
Naplata sertifikata bi mogla doneti svojevrsno olakšanje.
"Međutim, za starija vozila to može biti problem, jer će se kontrola vozila i izdavanje sertifikata naplaćivati. U ovom momentu, nema zvaničnih informacija koliko bi to moglo da košta. Međutim, ukoliko bi cena izdavanja sertifikata bila iole približna tržišnoj vrednosti vozila, mnogim prodavcima će biti daleko jednostavnije i lakše da automobil predaju na reciklažu. To bi moglo da znači da jednostavno više ne bi bilo uvoza jako starih i „istrošenih“ polovnjaka."
Šta to znači za vozače u Srbiji
Upitali smo i kako će sve te novine promeniti domaće tržište polovnih automobila?
"Kada bi ova Uredba počela da se primenjuje odmah, verovatno bi došlo do određenih promena na tržištu. Moguće je pretpostaviti da bi došlo do određenog porasta uvoza starijih vozila, ali, sa druge strane, naši podaci govore da se sve manje uvoze automobili stariji od 20 godina, jer prosto prodavci i sada na njima nemaju veliku zaradu. Ali, s obzirom na to da će nova pravila početi da se primenjuju tek za pet godina, mislim da samo usvajanje Uredbe neće imati uticaj na domaće prilike."
Regulacija cena automobila
Prvo što mnogi pomisle kada čuju za izmene u prodaji i izvozu automobila iz EU - jesu cene. Evo kako bi to moglo uticati na cenovnike polovnjaka u Eu i Srbiji iz vizure stručnjaka:
"S obzirom na sve navedeno, usvajanje Uredbe ne bi trebalo da donese promene u cenama na teritoriji EU, makar u prvim mesecima ove godine, odnosno dok se ne definišu svi detalji primene i naravno cena izdavanja sertifikata tehničke ispravnosti," zaključuje Veličković.