"RUSI OD POČETKA NE ŽELE DA PRODAJU" Novi rok za NIS, pitanje staro: OFAK produžio licencu, stručnjak upozorava: "Sve smo probali, ostaje samo jedno rešenje"

Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) produžila je Naftnoj industriji Srbije licencu za poslovanje za još 15 dana, do 1. jula, čime je još jednom odložena odluka o sudbini kompanije koja se već više od godinu dana nalazi pod pritiskom američkih sankcija zbog ruskog vlasništva. Iako su Srbija i Mađarska postigle dogovor o budućem upravljanju NIS-om, ključni problem ostaje nerešen, bez saglasnosti Gazpromnjefta nema prodaje većinskog udela mađarskom MOL-u.

Sagovornici "Jutra na Blic" upozoravaju da se prostor za nova odlaganja pregovora oko NIS-a sužava i da Srbija ulazi u period u kojem će morati da donese jednu od najtežih energetskih i političkih odluka u poslednjih nekoliko decenija.

Produženje licence, ali bez odgovora o pregovorima

Finansijski analitičar Vladan Pavlović ocenjuje da novo produženje licence pre svega pokazuje da Vašington trenutno nema bolje rešenje.

- OFAK je verovatno produžio ovu licencu za rad jer u sadašnjim uslovima ništa nije ni mogao bolje da uradi. Momentalno vraćanje sankcija pogodilo bi samo Srbiju i Janaf. Nikakvog to uticaja ne bi imalo na Rusiju.

Međutim, kako ističe, mnogo je značajnije to što nema informacija o produženju pregovora između zainteresovanih strana.

- Ovo ćutanje daje mi indikaciju da bi to moglo da bude kraj, ali ne znam šta posle toga može da sledi. Verovatno, isključenje NIS-a iz SWIFT-a.

Pavlović podseća da su pregovori o mogućoj promeni vlasništva trajali mesecima, a da i dalje nema vidljivog pomaka.

"Rusi od početka ne žele da prodaju"

Međunarodni ekspert za energetiku Dušan Vasiljević smatra da je ključni problem od samog početka isti - ruska strana nema interes da izađe iz vlasništva. Prema njegovoj oceni, Rusija prodajom ne bi dobila ništa suštinski važno.

- Oni od početka ne žele da prodaju. Oni to neće. Pare neće dobiti, poziciju će izgubiti. Neće osloboditi nikakav novi prostor za pregovore oko Ukrajine. Ukoliko bi oni to prodali zaista Mađarima, to bi samo značilo da je napravljen nekakav paralelni dogovor, jer besplatno dati neće. Ne mislim za pare, nego mislim za neke druge uticaje. Druga stvar, ukoliko se za tih petnaest dana, kao što smo čuli da je to poslednji rok, možda je malo samo odloženo, onda je scenario sledeći. Dakle, može se desiti da se NIS blokira, da prestane da radi kao što je prestao pre izvesnog vremena. I onda se praktično nameće samo jedno jedino rešenje kako Srbija može da razriši taj problem.

Da li se priprema teren?

Najdalje u proceni mogućih scenarija otišao je upravo Vasiljević, koji smatra da bi, ukoliko pregovori definitivno propadnu, Srbija mogla da bude prinuđena da posegne za nacionalizacijom.

On ocenjuje da se javnost postepeno priprema za takvu mogućnost.

– Srbiji, po svemu sudeći, ne preostaje ništa drugo nego da uradi ono što je od samog početka bilo krajnje nepopularno, a što je i danas nepopularno, ali predstavlja jedino održivo rešenje. Naša zemlja mora da štiti sopstvene interese, a ne interese Rusije, Mađarske, Sjedinjenih Američkih Država ili bilo koje druge strane.

Moj je utisak da se polako priprema teren za takvu odluku, za koju u jednom trenutku možda više neće postojati alternativa. Drugim rečima, pokušaće se sa svim mogućim rešenjima, a ukoliko nijedno ne bude dalo rezultat, Srbija će morati da reaguje.

Ako dođe do aktiviranja sankcija, taj period bi možda mogao da traje nedelju ili dve, kako bi se videlo da li postoji mogućnost da se situacija promeni. Ukoliko se to ne dogodi, Srbija bi morala da preduzme nekoliko dodatnih koraka. To bi podrazumevalo raskid međudržavnog sporazuma sa ruskom stranom koji se odnosi na NIS, kao i donošenje posebnog zakonskog rešenja, svojevrsnog lex specialis-a, po uzoru na modele koje su primenjivale pojedine zemlje, poput Bugarske, kako bi se obezbedio pravni osnov za dalje postupanje.

Istovremeno, takav razvoj događaja bio bi i jasna poruka ruskoj strani da, ukoliko ne dođe do prodaje udela, drugih održivih rešenja praktično neće biti -

Prema njegovim rečima, pre eventualnog preuzimanja kompanije država bi morala da sprovede niz pravnih koraka, uključujući raskid međudržavnog sporazuma sa Rusijom i donošenje posebnog zakona koji bi omogućio takav potez.

I Pavlović i Vasiljević saglasni su da sporazum Srbije i MOL-a trenutno nema veliki praktični značaj dok Gazpromnjeft ne pristane na prodaju. Pavlović je posebno skeptičan prema dosadašnjem toku pregovora.

On podseća da MOL trenutno nije akcionar NIS-a, već samo zainteresovana strana, pa sam sporazum ne menja vlasničku strukturu kompanije. Prema njegovoj oceni, da je postojala stvarna spremnost za prodaju, pregovori ne bi trajali sedam meseci.

Koliko bi Srbija platila cenu raskida sa Rusijom?

Vasiljević upozorava da eventualna nacionalizacija ne bi bila samo ekonomsko, već prvenstveno političko pitanje. Najveća posledica, prema njegovim rečima, bila bi pogoršanje političkih odnosa sa Moskvom, dok bi energetski izazovi postojali i bez obzira na status NIS-a.

Istovremeno, on smatra da Srbija pokušava da kroz intenzivniju saradnju sa SAD i evropskim partnerima obezbedi oslonac za eventualne teške odluke koje dolaze.

Šta će biti sa cenama goriva?

Dok traje neizvesnost oko NIS-a, građani pažljivo prate i kretanja na svetskom tržištu nafte. Posle vesti o smirivanju tenzija između SAD i Irana, cena nafte je pala, što otvara prostor za pojeftinjenje goriva. Pavlović procenjuje da bi efekti mogli da se vide već narednih nedelja.

- Ako taj deo koji je smanjen ne bude vraćen kroz akcize, trebalo bi da imamo pad cene. Verovatno bi u petak sledeći to trebalo da se desi.

Ipak, upozorava da će konačna cena zavisiti od odluke države o akcizama.

- A ako taj deo koji je smanjen, ne bude vraćen, a neće biti mislim do 21, onda bi trebalo da imamo neki pad cene. Verovatno bi u petak sledeći to trebalo da se desi, ali naredne dve, tri nedelje verovatno cena tu ostaje gde jeste. Možda 215 dizel, 187, 185 benzin. Tako da zavisi od dinamike vraćanja akciza, da li će biti to značajno jeftinije i zavisi, naravno, i koliko bude nafta pala, a sumnjam da će pasti nazad na ovih 55, 60, kako je bilo pre ovaj krize jer postoje i dalje tu neki rizici. Tu će biti nekih 75, 80, što je opet bolje nego ono što smo imali.

Vasiljević dodaje da država pokušava da pronađe balans između punjenja budžeta i zaštite građana od visokih cena goriva.