Nebojša Matić, CEO Mikroelektronika, dobitnik je titule "Menadžer godine" zbog izuzetnih poslovnih poteza i rezultata, inovativnosti i vizionarskom pristupu. U razgovoru za "Blic Biznis" otkriva šta to dobar poslodavac danas treba da ima, ali i šta će biti traženo na tržištu sledeće godine.
Nebojša Matić je primer lidera koji ulaže u koncepte koji su strateški bitni i presudni za dalji razvoj i širenje kompanije ne gledajući samo na profit i koji se zalaže za napredak svakog pojedinca u društvu, piše u obrazloženju nagrade koju je dodelio SAM.
Inicijator je i glavni zagovornik sprovođenja četvorodnevne radne nedelje sa ciljem izgradnje boljeg društva. Na pitanje kakvu kompaniju gradi, Nebojša odgovara da gradi kompaniju u kojoj bi voleo da njegova ćerka radi.
Matić je optimizovao proces rada u svojoj kompaniji, a kako nam ističe da bi se to primenilo na sve industrije, važan je dogovor. "To je ključna stvar u svakoj firmi, to je uslov za sreću".
On je direktor za kojeg važi da je na poslu najpre čovek a onda šef. Za njegovu kompaniju kažu da je ona u kojoj se niko nikada nije posvađao i među pionirima su u eksperimentisanju kraćim radnom vremenom. To je naročito vidljivo jer se radi o firmi koja objedinjuje više sektora - proizvodnju, špediciju, održavanje, marketing, hardver i softver.
Ovaj poznati preduzetnik se vodi onim da "treba pustiti ljude da rade svoj posao na miru". Važi za šefa koji napravi više sastanaka u hodniku nego u kancelariji, a ističe da je dosta i do toga kako se kompanija postavi prema radnicima.
U ekskluzivnom razgovoru za "Blic Biznis", prvom posle dodele ove laskave nagrade, odgovara na pitanje šta dobar menadžer u Srbiji mora da ima:
- Dobar menadžer mora da ima kontinuirani napredak. Kao ljudi stalno težimo čudu - nešto će se desiti i ti ćeš biti uspešan. Neće se desiti čudo, već dnevni napredak - svakim danom davati maksimum i tokom godina postaćete sve bolji u onom što radite. To je pravi zadatak za menadžment, a zapravo, za koji posao nije?
*Strane kompanije poslednjih godina u Srbiju unose i drugačiju korporativnu kulturu, zbog čega se često hvale njihovi menadžeri. Da li ste saglasni s tim, da li ima dovoljno dobrih domaćih menadžera?
- Moramo da budemo i objektivni. Koliko imamo obrazovnih ustanova koje obrazuju menadžere? Zatim, koliko imamo uspešnih firmi koje posluju 50 godina? Mi toga nemamo dovoljno i vidimo naša ograničenja. Sada imamo firme stare po 30 godina koje tek prenose posao na sledeću generaciju, a na zapadu to je već peta generacija. Moramo biti svesni ograničenja koje kao zemlja na raskršću imamo.
Biti menadžer znači da treba da se organizuješ, a to ne znači da preslikaš nečiju organizaciju, već da osmisliš i svoju. U Miroelektronici imamo dosta svojih ideja, načina, odatle i četvorodnevna nedelja o kojoj se toliko govori.
Slavimo godišnjicu firme, imamo 17 jubilaraca, to dosta govori o poverenju radnika, a ostale firme, zašto nemaju? Pre dvadeset godina je jako malo osnovano IT firmi, a neke još neke nemaju ni deset godina postojanja. Kada smo mi osnovali firmu bili smo među retkim IT kompanijama.
*Kao neko ko je uveo kraću radnu nedelju u kompaniju, i koja se, prema vašim rezultatima pokazala kao efikasna - da li će trend drugačijeg modela poslovanja da ostane?
- To je trend koji će 100 posto da ostane, nije "da li će", nego "kada će". Kao menadžer u nekoj kompaniji ostaje da se pitate kako ćete to da sprovedete. Mi u kompaniji smo to uspeli da sprovedemo na način da je povećana produktivnost, odatle je usledilo i povećanje plata. Ljudi moraju da budu fokusiraniji. Bolje vam je da imate 4 dana fokusiranog čoveka, nego pet dana onog koji nije motivisan. Treba zaposlenima dati toliku vrednost da želi da radi ta 4 dana u punom kapacitetu, a kad se odmara, da to stvarno radi. U kompaniji ne razgovaramo o poslu od četvrtka veče do ponedeljka ujutru. Na posao morate da dođete fokusirani i odmorni, jer tada pravite inovaciju - kada ste čistog uma.
*Šta biste savetovali mladima, koji kreću u poslovne vode, a koji vas gledaju kao uzora? Da li ima šanse za uspeh u Srbiji?
- Lično, finansijski sam verovatno bolje prošao od kolega koji su otišli preko. Ne mora da znači da je to uvek tako, i da je lako.
Dao bih im konkretan savet: Gde žurite?!
Zaposlite se u nekoj ovdašnjoj kompaniji posle studija, stičite malo iskustvo, razmislite, učite od starijih menadžera, a onda možete da osnujete i svoju kompaniju. Preduzetništvo je često i avantura, a koja i ne uspeva uvek.
*Domaći privrednici ranije su nekako bili inferiorniji u odnosu na strane, naročito prilikom godina kada su bile aktuelne subvencije, da li ima mesta za domaće privrednike ovde, da li su priznati, viđeni?
- Pre trideset godina preduzetnik je bio neprijatelj u društvu. Vladao je tzv. "zli privatnik". Toga više nema, prešli smo veliki put od neprijatelja ka rečenici "dobro je raditi u privatnoj firmi". To je veliki uspeh. Sve ostalo je u senci toga.
*Kao neko ko je vrsni poznavalac tržišta, šta procenjujete da će investitori gledati sledeće godine, odnosno, koja će to biti rešenja koja se traže?
- Iduće godine radiće se i tražiti optimizacija, poboljšanje procesa i ušteda.
Trenutno, Evropa ne stoji dobro, postoji geopolitička tenzija i dalje. Kada nije dobro, onda se uvek režu troškovi. Ne verujem da će biti sjajnih vesti, ali na kraju krajeva, ne mora sve da bude sjajna vest, nije ni sve crno.
